Pogledao sam ČUDNU NOĆ Milana Jelića, rediteljev pokušaj da se posle godina lutanja i tezgarenja vrati ozbiljnom filmu. Ovu melodramu iz savremenog života, posvećenu mladim ljudima koji pokušavaju da zajedno sa celokupnim društvom pređu iz komunizma u kapitalizam, napisala je Maja Volk a Jelić je za DPa uzeo tada još uvek mladog Predraga Bambića, starog kinoamatera i redovnog saradnika Milutina Petrovića od koga je tražio da snimi film u jednoj poludokumentarnoj/gotovo novotalasovskoj fakturi.
Nažalost, ishod je više televizijski i to u smislu RTBa iz tog vremena, s tim što su ipak najveći problem glumci. Peđa Bjelac, koji je kasnije postao poznat po epizodama u američkim filmovima i upečatljivom kameu u KAD PORASTEM BIĆU KENGUR u ovom filmu izgleda kao jedan od najslabijih leading manova našeg filma, i upečatljiv izgled ne uspeva da isprati iole ubedljivom glumom. Njegova direktna partnerka je Olivera Ježina koja ponavlja svoju misguided "ozbiljnost" koju je pokazala kod Jelića još u MATURANTIMA.
Dakle, osnovni problem ČUDNE NOĆI je jako loša i neubedljiva gluma koju ne uspeva da nadomesti već tradicionalno osrednji scenario koji se na kraju od jedne potencijalno zanimljive priče o mladima u sred društvene promene i pitanju ostati ili otići, na kraju svodi na jednu od najprisutnijih trauma u jugoslovenskom filmu a to je problem trudnoće i stambenog pitanja.
Jelić je očigledno predugo tezgario da bi se mogao vratiti onom nivou koji je pokazivao u BUBAŠINTERu i zato je ČUDNA NOĆ iako pokušaj respektabilnog filma zapravo još opskurnija od nekih njegovih šundova.
Nažalost, ishod je više televizijski i to u smislu RTBa iz tog vremena, s tim što su ipak najveći problem glumci. Peđa Bjelac, koji je kasnije postao poznat po epizodama u američkim filmovima i upečatljivom kameu u KAD PORASTEM BIĆU KENGUR u ovom filmu izgleda kao jedan od najslabijih leading manova našeg filma, i upečatljiv izgled ne uspeva da isprati iole ubedljivom glumom. Njegova direktna partnerka je Olivera Ježina koja ponavlja svoju misguided "ozbiljnost" koju je pokazala kod Jelića još u MATURANTIMA.
Dakle, osnovni problem ČUDNE NOĆI je jako loša i neubedljiva gluma koju ne uspeva da nadomesti već tradicionalno osrednji scenario koji se na kraju od jedne potencijalno zanimljive priče o mladima u sred društvene promene i pitanju ostati ili otići, na kraju svodi na jednu od najprisutnijih trauma u jugoslovenskom filmu a to je problem trudnoće i stambenog pitanja.
Jelić je očigledno predugo tezgario da bi se mogao vratiti onom nivou koji je pokazivao u BUBAŠINTERu i zato je ČUDNA NOĆ iako pokušaj respektabilnog filma zapravo još opskurnija od nekih njegovih šundova.
No comments:
Post a Comment