Pogledao sam AFTER.LIFE Agnieszke Wojtowitz-Vosloo, film koji sam dosta očekivao zvog interesantne podele koju čine Christina Ricci, Liam Neeson i Justin Long i koncepta na liniji William Castlea (setimo se filma MACABRE) - nažalost, film je daleko ispod očekivanja i renomea svojih zvezda.
Činjenica da je Christina Ricci gola maltene ceo film ipak nije dovoljna da prikrije greške ueled kojih se film zapravo sve vreme vrti u krug i da nema opravdanja za insistiranje na dilemi dali je glavna junakinja stvarno mrtva ili je zatočenica psihopate koji je ubeđen da može da komunicira sa mrtvima.
da je postavljen kao čisti suspense film AFTER.LIFE bi imao više svrhe. Ovako on nelagodno luta između trilera i pseudo-morbidne studije nepostojećih karaktera. Pokušaji autora da sve obogate nekom vrstom cinizma i crnog humora čine da sve deluje još bednije jer to je sve usiljeno i najobičniji je pokušaj da se film pretvori u nešto cool kad već nije dovoljno sadržajan.
Duodramska kičma filma koju čine Ricci i Neeson podseća na odnos između nje i sam Jacksona u BLACK SNAKE MOAN s to što je MOAN zanimljivija priča.
Neeson se ozdržao od hammy glume u glavnoj ulozi koja bi se očekivala od ostrvskog glumca u vincentpriceovskoj ulozi. Ricci takođe čini sve što može a Long u potpunosti odaje svu ispraznost materijala u krajnje neubedljivoj ulozi. Ipak, reklo bi se da su za ovaj fijasko glumci najmanje krivi.
Uostalom, film je slikao inače vrlo pouzdani DP Anastas N. Michos a sve izgleda kao TV film, dočim su Radiohead dali za završnicu filma svoju "Exit Music" (ekipa im se zahvaljujuje na špici) što samo pokazuje o velikim očekivanjima od ovog filma.
Na žalost, uz svu hrabrost i radikalnost u izboru uloga, Christina Riss je u karijeri snimila više promašaja nego pogodaka. Uprkos ambiciji izraženoj kroz ostatak elemenata, AFTER.LIFE je jedan od tih s tim što ta promašenost neće toliko smetati Neesonu i Longu kao njoj.
* 1/2 / * * * *
Činjenica da je Christina Ricci gola maltene ceo film ipak nije dovoljna da prikrije greške ueled kojih se film zapravo sve vreme vrti u krug i da nema opravdanja za insistiranje na dilemi dali je glavna junakinja stvarno mrtva ili je zatočenica psihopate koji je ubeđen da može da komunicira sa mrtvima.
da je postavljen kao čisti suspense film AFTER.LIFE bi imao više svrhe. Ovako on nelagodno luta između trilera i pseudo-morbidne studije nepostojećih karaktera. Pokušaji autora da sve obogate nekom vrstom cinizma i crnog humora čine da sve deluje još bednije jer to je sve usiljeno i najobičniji je pokušaj da se film pretvori u nešto cool kad već nije dovoljno sadržajan.
Duodramska kičma filma koju čine Ricci i Neeson podseća na odnos između nje i sam Jacksona u BLACK SNAKE MOAN s to što je MOAN zanimljivija priča.
Neeson se ozdržao od hammy glume u glavnoj ulozi koja bi se očekivala od ostrvskog glumca u vincentpriceovskoj ulozi. Ricci takođe čini sve što može a Long u potpunosti odaje svu ispraznost materijala u krajnje neubedljivoj ulozi. Ipak, reklo bi se da su za ovaj fijasko glumci najmanje krivi.
Uostalom, film je slikao inače vrlo pouzdani DP Anastas N. Michos a sve izgleda kao TV film, dočim su Radiohead dali za završnicu filma svoju "Exit Music" (ekipa im se zahvaljujuje na špici) što samo pokazuje o velikim očekivanjima od ovog filma.
Na žalost, uz svu hrabrost i radikalnost u izboru uloga, Christina Riss je u karijeri snimila više promašaja nego pogodaka. Uprkos ambiciji izraženoj kroz ostatak elemenata, AFTER.LIFE je jedan od tih s tim što ta promašenost neće toliko smetati Neesonu i Longu kao njoj.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment