Sinoć sam pogledao GET HIM TO THE GREEK Nicholasa Stollera, svojevrsni spin off filma FORGETTING SARAH MARSHALL (inače ovaj pristojan naslov među Apatow produkcijama smatram najprecenjenijim) u kome se po prvi put pojavljuje Russell Brand u ulozi imaginarne britanske rok zvezde Aldousa Snowa. Iako Jonah Hill ima malu ulogu u tom "izvornom" filmu, ovde on igra drugog junaka, gimpastog službednika diskografske kuće koji treba da dovede divlju rok zvezdu od Londona do Los Anđelesa na koncert. To pomeranje glumca iz uloge u ulogu unutar franšize tek počinje poređenja sa dobitnikom nagrade za najgori srpski film 2006. godine.
Film nudi zaista pristojnu količinu jako duhovitih gegova, laugh out loud momenata i sl. Međutim, to na kraju u ukupnom zbiru ipak nije dovoljno. Najpre zato što se dosta mehanike gegova ponavlja, zatim zato što priča u suštini ima samo početak i kraj i ozbiljan problem sredine, i konačno, što je možda i najveći problem, nema onog prepoznatljivog elemnta kod Apatowa a to je emotivna razmena između junaka. Na kraju cele priče, niko se tu suštinski nije promenio, nijedan nije ništa naučio od drugog a neki odnosi koji su postavljena kao problematični na početku a na kraju bivaju neubedljivo reafirmisani.
Humor i duhovita gostovanja poznatih rok muzičara tek delimično pokrivaju tu suštinsku prazninu ovog filma.
Muzika kojom se Aldous bavi je do te mere simbioza raznigh opštih mesta o rok zvezdama da na kraju nije baš ni jasno koju vrstu zvezde ovde parodiramo. Neki poznanici misle da je to parodija na Liama ali ovo je široko postavljena parodija u kojoj na kraju nije jasno da li je u bilo kojoj fazi svoje karijere Snow zaista bio potentan roker.
Jonah Hill i Russell Brand su sjajan spoj i talentovani komičari ali u ovom filmu oni ne odlaze ispoid površinskih efekata.
U tom smislu transformacije likova i nekog idejnog plana, paradokalno, vrlo slični i na drugim nivoima slabiji A3 je zapravo mnogo efektniji film, koliko god to neverovatno zvučalo. U njemu možda emocija i lekcije koje su junaci naučili jedan od drugog možda nisu proživljene od srane publike ili vešto plasirane ali barem postoje na nivou koncepta za razliku od GET HIM TO THE GREEK koji je neobično isprazan u domenu gde bi Apatopw trebalo da bude jak.
* * / * * * *
Film nudi zaista pristojnu količinu jako duhovitih gegova, laugh out loud momenata i sl. Međutim, to na kraju u ukupnom zbiru ipak nije dovoljno. Najpre zato što se dosta mehanike gegova ponavlja, zatim zato što priča u suštini ima samo početak i kraj i ozbiljan problem sredine, i konačno, što je možda i najveći problem, nema onog prepoznatljivog elemnta kod Apatowa a to je emotivna razmena između junaka. Na kraju cele priče, niko se tu suštinski nije promenio, nijedan nije ništa naučio od drugog a neki odnosi koji su postavljena kao problematični na početku a na kraju bivaju neubedljivo reafirmisani.
Humor i duhovita gostovanja poznatih rok muzičara tek delimično pokrivaju tu suštinsku prazninu ovog filma.
Muzika kojom se Aldous bavi je do te mere simbioza raznigh opštih mesta o rok zvezdama da na kraju nije baš ni jasno koju vrstu zvezde ovde parodiramo. Neki poznanici misle da je to parodija na Liama ali ovo je široko postavljena parodija u kojoj na kraju nije jasno da li je u bilo kojoj fazi svoje karijere Snow zaista bio potentan roker.
Jonah Hill i Russell Brand su sjajan spoj i talentovani komičari ali u ovom filmu oni ne odlaze ispoid površinskih efekata.
U tom smislu transformacije likova i nekog idejnog plana, paradokalno, vrlo slični i na drugim nivoima slabiji A3 je zapravo mnogo efektniji film, koliko god to neverovatno zvučalo. U njemu možda emocija i lekcije koje su junaci naučili jedan od drugog možda nisu proživljene od srane publike ili vešto plasirane ali barem postoje na nivou koncepta za razliku od GET HIM TO THE GREEK koji je neobično isprazan u domenu gde bi Apatopw trebalo da bude jak.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment