Sunday, March 15, 2009

NOBEL SON

Pogledao sam sinoć NOBEL SON Randalla Millera, jedan od dva indie filma sa Alan Rickmnanom, koje je ovaj rditelj snimio u protekle dve godine. Ako imamo na umu da je Miller dosadašnju karijeru uložio u filmove koji bi se u najmanju ruku mogli nazvati studijskom konfekcijom za jdnokratnu upotrebu, za NOBEL SON i BOTTLE SHOCK bi se moglo reći da su njegov pokušaj da otkrije novi smisao u bavljenju filmom.


Međutim, ako me na išta NOBEL SON podseća to je talas neo noir trilera koje su sredinom devedesetih izbacivale Miramaxoidne kompanije. NOBEL SON je snimljen po toj mustri, sa scenarijem koji očajnički pokušava da bude pametan, karakternim glumcem u centralnoj ali atipičnoj žanrovski definisanoj ulozi i drugopozivcima poput Mary Steenburgen, Billa Pullnmana i Elize Dushku oko njega. Međutim, u ovom materijalu i Rickman spada na nivo šmire Tim Allena i uzalud arči svoj nesumnjivi šarm i klasu.

NOVBEL SON je glossy, velo efikano montiran, flashy slikan ali digresivan i isprazan triler koji je u najboljim delovima tek pitak a ostalim jako pretenciozan u svom pokušaju da zabavi. Trajanje od 110 minuta mu takođe ne pomaže.

Rickmana radi, overiću i Millerov BOTTLE SHOCK, međutim posle NOBEL SON, samnjena su mi očekivanja.

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment