ogledao sam MARTYRS Pascala Laugiera i najzad mogu reći da se pojavio francuski horor koji je u potpunosti ispunio obećanja koja već godinama dobijamo od njihovih autora. Iako je meni do sada najefektniji odande bio HAUTE TENSION, MARTYRS mi je moram priznati delovao zanimljivije na nivou koncepta, premda zaista postoje snažne sličnosti između ova dva filma.
Laugier je uneo nešto barkerovsko u film i zaista ga je moćno realizovao, pokazavši ne samo da je spreman za Holivud u tehničkom smislu, nego i da je proizveo jedan od tehnički najosmišljenijih horora u poslednjih nekoliko godina.
Fotografija sa dosta pokreta kamere, dosta snimanja iz ruke, odlično koncipiranim subjektivnim planovima koji objašnjavaju prirodu duševnih poremećaja kod junakinja, u spoju sa sjajnom, hladnom i vrlo glossy scenografijom daju filmu zaista vrhunsku upečatljivost i izdižu ga za klasu iznad regularnih horora.
Scenario je vrlo solidan, interesantan, iako ne mogu da kažem da je išta na nivou scenarija groundfbreaing, sve što je u njemu postavljeno sjajno je realizovano i čini mi se da je ovaj film bio znatno zanimljiviji za gledanje nego za čitanje.
Zaista nemam većih zamerki na film, osim jedne koja je krajnje subjektivna. Iako sam poznat kao neko ko se ne drži maksime less is more, niti veruje u to da nešto što se ne vidi može biti strašnije od nečeg što se vidi, ipak sam duboko uveren da bi segment početnih faza maltretiranja junakinje trebalo da se izbaci iz filma, i da je upamtimo u stanju u kom je zarobljena pa rez na stanje u kome ulazi u završnu fazu.
Svako od nas ima neke svoje snažne strahove koji često mogu biti izazvani nečim što spolja gledano deluje bezazleno ili ne naročito opasno. Pa ipak čak i tako nešto može izazvati neopisiv strah. Upravo zato, čini mi se da bi psihološki snažnije za gledaoca bilo da učita šta su radili junakinji nego što smo gledali, po meni dosta blag i prilično neinventivam asortiman maltretiranja u prvim fazama koji ne prevazilazi previše ono zbog čega je Meho Krljić zimus adaptirao podrum.
Ili je možda bilo interesantnije da ni ne bude nekog eksplicitnog maltreriranja već upravo pritiska na nekim tačkama gde je konkretno ova junakinja osetljiva.
No, ova zamerka ma koliko delovala krupno, zaista ne može da pokvari moćan utisak koji ostavlja ostatak filma. Suštinski, drago mi je to što je ovj film osvežio žanr ali da mu je istovremeno ostao veran na exploitation nivou.
MARTYRS je nesumnjivo jedno lepo otvaranje nove gledalačke godine.
* * * 1/2 / * * * *
Laugier je uneo nešto barkerovsko u film i zaista ga je moćno realizovao, pokazavši ne samo da je spreman za Holivud u tehničkom smislu, nego i da je proizveo jedan od tehnički najosmišljenijih horora u poslednjih nekoliko godina.
Fotografija sa dosta pokreta kamere, dosta snimanja iz ruke, odlično koncipiranim subjektivnim planovima koji objašnjavaju prirodu duševnih poremećaja kod junakinja, u spoju sa sjajnom, hladnom i vrlo glossy scenografijom daju filmu zaista vrhunsku upečatljivost i izdižu ga za klasu iznad regularnih horora.
Scenario je vrlo solidan, interesantan, iako ne mogu da kažem da je išta na nivou scenarija groundfbreaing, sve što je u njemu postavljeno sjajno je realizovano i čini mi se da je ovaj film bio znatno zanimljiviji za gledanje nego za čitanje.
Zaista nemam većih zamerki na film, osim jedne koja je krajnje subjektivna. Iako sam poznat kao neko ko se ne drži maksime less is more, niti veruje u to da nešto što se ne vidi može biti strašnije od nečeg što se vidi, ipak sam duboko uveren da bi segment početnih faza maltretiranja junakinje trebalo da se izbaci iz filma, i da je upamtimo u stanju u kom je zarobljena pa rez na stanje u kome ulazi u završnu fazu.
Svako od nas ima neke svoje snažne strahove koji često mogu biti izazvani nečim što spolja gledano deluje bezazleno ili ne naročito opasno. Pa ipak čak i tako nešto može izazvati neopisiv strah. Upravo zato, čini mi se da bi psihološki snažnije za gledaoca bilo da učita šta su radili junakinji nego što smo gledali, po meni dosta blag i prilično neinventivam asortiman maltretiranja u prvim fazama koji ne prevazilazi previše ono zbog čega je Meho Krljić zimus adaptirao podrum.
Ili je možda bilo interesantnije da ni ne bude nekog eksplicitnog maltreriranja već upravo pritiska na nekim tačkama gde je konkretno ova junakinja osetljiva.No, ova zamerka ma koliko delovala krupno, zaista ne može da pokvari moćan utisak koji ostavlja ostatak filma. Suštinski, drago mi je to što je ovj film osvežio žanr ali da mu je istovremeno ostao veran na exploitation nivou.
MARTYRS je nesumnjivo jedno lepo otvaranje nove gledalačke godine.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment