Ovih dana sam izvršio periodičnu reprizu jednog dragog filma iz osamdesetih, WITCHES OF EASTWICK George Millera.
Ovaj naslov svakako spada među spomenike ekscesivnosti osamdesetih, reč je o ekranizaciji John Updikea koja je u viziji George Millera snimljena kao bizarna bajka za odrasle, sa rediteljskim konvencijama omladinskog filma fantastike i materijalom koji je izrazito adult-oriented.
I rezultat je što se mene tiče fascinantan, iako mi je sasvim legitimno da neko smatra ovaj film potpunom bljuvotinom.
Naime, ta subverzija unutar forme holivudskog spektakla, povezivanje seksualne vitalnosti sa formom koja se obraća mladima, unutar priče o osobama koje zapravo tragaju za vitalnošću, i podmlađuju se zajedno sa pristupom priči u filmu je sjajna.
Čini mi se da je u ovom filmu George Miller, unutar jedne par exelence repertoarske forme, sa velikim zvezdama i specijalnim efektima, postavio transgresorsku priču i pokazao kako se pravi veliki i upečatljiv holivudski debi posle uspelih vanholivudskih filmova.
Pored toga, mislim da je u ovom filmu Miller vrlo mudro upotrebio inače već tada prilično nekontrolisanog Jack Nicholsona i smestio ga u kontekst u kome on može da funkcioniše, što mnogim iskusnijim rediteljima nije pošlo za rukom. I onda zaista uspeva da napravi nešto novo, i tada sveže, od prepoznatljivog zvezdinog schticka, i da Van Horne učini kultnim likom 80s filma.
Kada se pogleda struktura chick flicka pomešana sa bajkovitim pristupom prikazu odnosa i generalnog vizuelnog aspekta, WITCHES OF EASTWICK se može posmatrati kao granddaddy ČARLSTONA ZA OGNJENKU, a mislim da bi neki sličan projekat zapravo bio idealan za Urošev debi u Americi.
* * * 1/2 / * * * *
Ovaj naslov svakako spada među spomenike ekscesivnosti osamdesetih, reč je o ekranizaciji John Updikea koja je u viziji George Millera snimljena kao bizarna bajka za odrasle, sa rediteljskim konvencijama omladinskog filma fantastike i materijalom koji je izrazito adult-oriented.
I rezultat je što se mene tiče fascinantan, iako mi je sasvim legitimno da neko smatra ovaj film potpunom bljuvotinom.
Naime, ta subverzija unutar forme holivudskog spektakla, povezivanje seksualne vitalnosti sa formom koja se obraća mladima, unutar priče o osobama koje zapravo tragaju za vitalnošću, i podmlađuju se zajedno sa pristupom priči u filmu je sjajna.
Čini mi se da je u ovom filmu George Miller, unutar jedne par exelence repertoarske forme, sa velikim zvezdama i specijalnim efektima, postavio transgresorsku priču i pokazao kako se pravi veliki i upečatljiv holivudski debi posle uspelih vanholivudskih filmova.
Pored toga, mislim da je u ovom filmu Miller vrlo mudro upotrebio inače već tada prilično nekontrolisanog Jack Nicholsona i smestio ga u kontekst u kome on može da funkcioniše, što mnogim iskusnijim rediteljima nije pošlo za rukom. I onda zaista uspeva da napravi nešto novo, i tada sveže, od prepoznatljivog zvezdinog schticka, i da Van Horne učini kultnim likom 80s filma.
Kada se pogleda struktura chick flicka pomešana sa bajkovitim pristupom prikazu odnosa i generalnog vizuelnog aspekta, WITCHES OF EASTWICK se može posmatrati kao granddaddy ČARLSTONA ZA OGNJENKU, a mislim da bi neki sličan projekat zapravo bio idealan za Urošev debi u Americi.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment