Pogledao sam THE MAN WHO HAUNTED HIMSELF Basila Deardena, koga sam poceo da pomnije istražujem posle filma ASSASSINATION BUREAU za koji sam sve sigurniji da zapravo predstavlja koren postmodernih, ikonoklastickih, alteristorijskih tendencija savremenog stripa.
THE MAN WHO HAUNTED HIMSELF dolazi iz iste kreativne skupine Michaela Relpha i Basila Deardena, i iako je manje zanimljiv od BUREAUa, ima u sebi štošta sveže, invetnivno i uticajno.
Naime, MAN je prica o coveku koji posle saobracajne nesrece shvata da postoje dogadaji u kojima sam ne ucestvuje i ne seca ih s ali ljudi tvrde da su ga sretali i da je to radio. Pocinje da istražuje o cemu se radi i da li je rec o nekom psihickom poremecaju ili se zaista pojavio njegov dvojnik.
Ovo je film iz 1970. i Philip K. Dick je bio aktivan u tom trenutku tako da se ne može reci da je tu bilo nekog medusobnog uticaja, medutim, što se filma tice, Dearden je pokušao da modernizuje stare ekspresinonisticke price o cepanju licnosti i u tome je delimično uspeo.
Atmosfera je odlična, londonske lokacije su majstorski iskorišćene, Roger Moore je harizmatičan, ali u završnici zaključenje ostaje konfuzno i zanimljivo na nekom quirky nivou, međutim gledaoce definitivno ostavlja nezadovoljenim.
Međutim, film iako nije dobro zaokružen, jeste vrlo pristojna celina koja stoji i dan-danas.
* * 1/2 / * * * *
THE MAN WHO HAUNTED HIMSELF dolazi iz iste kreativne skupine Michaela Relpha i Basila Deardena, i iako je manje zanimljiv od BUREAUa, ima u sebi štošta sveže, invetnivno i uticajno.
Naime, MAN je prica o coveku koji posle saobracajne nesrece shvata da postoje dogadaji u kojima sam ne ucestvuje i ne seca ih s ali ljudi tvrde da su ga sretali i da je to radio. Pocinje da istražuje o cemu se radi i da li je rec o nekom psihickom poremecaju ili se zaista pojavio njegov dvojnik.
Ovo je film iz 1970. i Philip K. Dick je bio aktivan u tom trenutku tako da se ne može reci da je tu bilo nekog medusobnog uticaja, medutim, što se filma tice, Dearden je pokušao da modernizuje stare ekspresinonisticke price o cepanju licnosti i u tome je delimično uspeo.
Atmosfera je odlična, londonske lokacije su majstorski iskorišćene, Roger Moore je harizmatičan, ali u završnici zaključenje ostaje konfuzno i zanimljivo na nekom quirky nivou, međutim gledaoce definitivno ostavlja nezadovoljenim.
Međutim, film iako nije dobro zaokružen, jeste vrlo pristojna celina koja stoji i dan-danas.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment