Pogledao sam BLACK SHEEP Paul Jacobsona, courtesy of Pliss.
Hm, zaista šta reći o novozelandskom filmu o mutiranim ovcama koje napadaju okolinu?
Pa, recimo to da je jako zanimljivo kako se iz odlično odabrane banalne teme, i odlično odabranih banalnih mitema horora može napraviti film koji nosi u sebi političku relevantnost i crossoveruje izvan okvira žanrovskog geta.
Naime, koncept ovčica koje postaju ubice i prenose genetsku deformaciju usled koje se ljudi pretvaraju u ovce, deluje kao poptuni treš u svakom drugom miljeu, osim Novog Zelčanda gde su ovce jedan od glavnih privrednih aduta i gde one predstavljaju jedan od osnova ekonomije, pa samim tim i politike i aktivizma. U tom kontekstu film o pobuni ovaca dobija krajnje subverzivan, pa moždfa čak ne ni subverzivan nego krajnje eksplicitan politički potencijal, a transformacija ljudi u ovce postaje takođe jako znakovita.
Naravno, jasno mi je da ovako budalast koncept sam po sebi ima odličnu perspektivu među horor fanovima, o čemu svedoči i činjenica da smo i mi u Srbiji došli do jednog ovakvog opskurnog filma i pogledali ga, ali još je lepše kada unutar takvog filma nađeš zaista neko ozbiljno političko značenje.
Upravo ta sprega ozbiljnog značenja i jednostavne žanrovske koncepcije treb da bude putokaz našim autorima koji pretenduju da se bave low budget hororom.
Izvan ovog konotativnog momenta, BLACK SHEEP je rutinska horor komedija sa natprosečno jezivim scenama napada monstruma na ljude. Ja doduše imam strah od životinja tako da je meni sve strašnije što su bića koja napadaju ljude bliža stvarnosti, no eto, meni su ovčice bile menacing, u nekim razumnim okvirima neprijatnosti.
Ostatak postavke priče je rutinski sa vrlo jasnom porodičnom pričom oko koje se gradi intriga koja je i dovela do epidemije.
U svakom slučaju, nije reč o filmu SHAUNovih kapaciteta, ali jeste reč o naslovu koji je uspeo da se izbori za svoje mesto, zahvaljujući seriji pametnih odluka koje su autori doneli.
* * 1/2 / * * * *
Hm, zaista šta reći o novozelandskom filmu o mutiranim ovcama koje napadaju okolinu?
Pa, recimo to da je jako zanimljivo kako se iz odlično odabrane banalne teme, i odlično odabranih banalnih mitema horora može napraviti film koji nosi u sebi političku relevantnost i crossoveruje izvan okvira žanrovskog geta.
Naime, koncept ovčica koje postaju ubice i prenose genetsku deformaciju usled koje se ljudi pretvaraju u ovce, deluje kao poptuni treš u svakom drugom miljeu, osim Novog Zelčanda gde su ovce jedan od glavnih privrednih aduta i gde one predstavljaju jedan od osnova ekonomije, pa samim tim i politike i aktivizma. U tom kontekstu film o pobuni ovaca dobija krajnje subverzivan, pa moždfa čak ne ni subverzivan nego krajnje eksplicitan politički potencijal, a transformacija ljudi u ovce postaje takođe jako znakovita.
Naravno, jasno mi je da ovako budalast koncept sam po sebi ima odličnu perspektivu među horor fanovima, o čemu svedoči i činjenica da smo i mi u Srbiji došli do jednog ovakvog opskurnog filma i pogledali ga, ali još je lepše kada unutar takvog filma nađeš zaista neko ozbiljno političko značenje.
Upravo ta sprega ozbiljnog značenja i jednostavne žanrovske koncepcije treb da bude putokaz našim autorima koji pretenduju da se bave low budget hororom.
Izvan ovog konotativnog momenta, BLACK SHEEP je rutinska horor komedija sa natprosečno jezivim scenama napada monstruma na ljude. Ja doduše imam strah od životinja tako da je meni sve strašnije što su bića koja napadaju ljude bliža stvarnosti, no eto, meni su ovčice bile menacing, u nekim razumnim okvirima neprijatnosti.
Ostatak postavke priče je rutinski sa vrlo jasnom porodičnom pričom oko koje se gradi intriga koja je i dovela do epidemije.
U svakom slučaju, nije reč o filmu SHAUNovih kapaciteta, ali jeste reč o naslovu koji je uspeo da se izbori za svoje mesto, zahvaljujući seriji pametnih odluka koje su autori doneli.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment