Prvo sam premijerno overio BREACH Billy Raya, courtesy of Ginger.
Reč je o jednom od najbizarnijih major filmova koje sam gledao u poslednjih nekoliko godina.
Uopšte činjenica da ga je Universal uzeo u distribuciju je neobična i verovatno je bazirana na nekom presaleu, pošto film ima production values kao neki Hallmark film, a scenarista Billy Ray svakako nije vrhunski reditelj tako da na kraju sve izgleda vrlo heavy handed i krajnje pojednostavljeno, i realizovano bez ikakve personalnosti.
U tom smislu, slučaj Roberta Hanssona, jedne od najvećih krtica u redovima američkih tajni službi zaslužuje naročitu sućut pošto je morao biti tretiran u boljem filmu. Naročito je tragično to što je kritika uglavnom prigrlila ovaj film pa mi se čini da jako dugo nećemo gledati ništa novo na ovu temu.
Naslovi kao što su NO WAY OUT i THE FALCON AND THE SNOWMAN ostaju apsolutno nedostižni filmovi na sličnu temu, što je šteta pošto je Hansson izuzetno zanimljiva ličnost čija je motivacija do danas ostala pod velom tajne i smatra se jednim od najmračnijih likova u svetu špijunaže.
Chris Cooper je vrlo solidno odigrao Hanssona ali Billy Ray mu nimalo nije pomogao ni kao reditelj ni kao ko-scenarista filma.
Ne samo da Billy Ray nije uspeo da uroni u mrak Hanssonove tajne nego od ovoga nije napravio ni solidan suspense triler.
Film stravično pada u scenama bez Coopera, naročito u porodičnim scenama koje nose sterilnost i banalnost kakvu retko srećem u emancipovanim kinematografijama, i ne nose apsolutno nikakvu težinu iako su u sebi nosile vrlo potentne situacije.
Pa ipak, BREACH je film koji se nekako proguta pošto Hanssonova priča, živa klana-nedoklana ipak uspeva da opravda svoj kultni status među espionage-buffovima.
* * / * * * *
Reč je o jednom od najbizarnijih major filmova koje sam gledao u poslednjih nekoliko godina.
Uopšte činjenica da ga je Universal uzeo u distribuciju je neobična i verovatno je bazirana na nekom presaleu, pošto film ima production values kao neki Hallmark film, a scenarista Billy Ray svakako nije vrhunski reditelj tako da na kraju sve izgleda vrlo heavy handed i krajnje pojednostavljeno, i realizovano bez ikakve personalnosti.
U tom smislu, slučaj Roberta Hanssona, jedne od najvećih krtica u redovima američkih tajni službi zaslužuje naročitu sućut pošto je morao biti tretiran u boljem filmu. Naročito je tragično to što je kritika uglavnom prigrlila ovaj film pa mi se čini da jako dugo nećemo gledati ništa novo na ovu temu.
Naslovi kao što su NO WAY OUT i THE FALCON AND THE SNOWMAN ostaju apsolutno nedostižni filmovi na sličnu temu, što je šteta pošto je Hansson izuzetno zanimljiva ličnost čija je motivacija do danas ostala pod velom tajne i smatra se jednim od najmračnijih likova u svetu špijunaže.
Chris Cooper je vrlo solidno odigrao Hanssona ali Billy Ray mu nimalo nije pomogao ni kao reditelj ni kao ko-scenarista filma.
Ne samo da Billy Ray nije uspeo da uroni u mrak Hanssonove tajne nego od ovoga nije napravio ni solidan suspense triler.
Film stravično pada u scenama bez Coopera, naročito u porodičnim scenama koje nose sterilnost i banalnost kakvu retko srećem u emancipovanim kinematografijama, i ne nose apsolutno nikakvu težinu iako su u sebi nosile vrlo potentne situacije.
Pa ipak, BREACH je film koji se nekako proguta pošto Hanssonova priča, živa klana-nedoklana ipak uspeva da opravda svoj kultni status među espionage-buffovima.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment