O eklektičnosti ovih dana najbolje govori to što sam juče gledao film EKIPAŽ Aleksandra Mite, sovjetski disaster film iz 1980. godine.
Reč je o jednom od najvećih hitova u istoriji sovjetske kinematografije i čika iz Ruske kinoteke koji je držao govor pre filma kaže da je film imao 80 miliona gladalaca, što je moguće ali zvuči potpuno neverovatno.
Film je juče prikazan u sklopu nekakve revije ruskih filmova u Ruskom Domu i mogu reći da Ruski Dom experience sam po sebi. Naime, u njemu vlada mešavina KGB i klerikalne atmosfere, svi izgledaju kao sovjetski agenti iz američkog filma i govore tiho, kao u hramu.
Ja sam namerno poneo koka kolu iz McDonald'sa na film da provociram i odmah na ulazu su mi rekli da bacim čašu u korpu za otpatke.
Film traje dva i po sata. I prvih sat vremena je vrlo detaljna melodrama o sudbinama pilota koji će potom doći na problematični let o kome govori film. Melodrama je jako detaljna i jako je zanimljivo videti neke detalje iz sovjetske svakodnevice, ma koliko da su oni bili našminkani u ovom blockbusteru. Ono što je svakako najzanimljivije, to je da većina ovih melodramskih delova uopšte ne zaigra kasnije kada krene disaster deo, i čini mi se de ja ovako detaljna melodrama tu kako bi zabavila one koji nisu došli u bioskop radi akcije.
Najzabavniji lik je svakako lik avioinženjera koji ima potpuno sulud bachelor pad sa disko svetlima, u kome se dešava sve kako prosečan Sovjet zamišlja hedonizam nekoga ko ima kontakte sa Zapadom.
Jedna od njegovih fora kako zavodi žene jeste to što im pušta slajdove iz zapadnih gradova u kojima je bio, i to na plafonu, kako bi morale da legnu pored njega. I sam film podseća na takav slideshow pošto ima nekoliko scena koje služe kao razglednica sa zapada a najviše pažnje dobija pariski aerodrom Orly.
Zanimljivo je da u jednoj sceni, tokom svojih putešestvija, članovi ekipaža nailaze na otet avion na Majorki, i oteti avion u filmu glumi putnički avion JATa. JAT je doduše imao svoje otmice da se razumemo a u jednoj od najčuvenijih bio je otet o otac našeg poznatog reditelja Slobodana Šijana, za koga važi urbana legenda da je singlehandedly i oslobodio avion od talaca, u šta nisam do kraja siguran.
U svakom slučaju, kada disaster deo krene, film se pretvara u solidan pastiš tada već dekadentnog irwinallenovskog disaster filma. Iako film najviše asocira na AIRPORT, i najviše liči na AIRPORT 1975, u njemu postoji zaista inflacija katastrofalnih događaja tako da se neumitno javljaju poređenja i sa EARTHQUAKEom i sa WHEN TIME RAN OUT.
U svakom slučaju, kada krene disaster, stvari postaju dinamične i preposterous mada ništa neuverljivije od AIRPORTa, s tim što u EKIPAŽu gine nešto manje junaka.
Specijalni efekti su isključivo mehanički i nisu uopšt loši a čak specijalni efekat samog sletanja aviona na Šeremetjevo poprima i neke arty kvalitete. Imajući u vidu da 1980. Lucas već pravi razne stvari na Ranču, EKIPAŽ jeste nešto arhaičniji ali je sasvim u ravni AIRPOSRT filmova čiji je poslednji nastavak bio u Concordeu 1979. godine.
U svakom slučaju, EKIPAŽ ima sve karakteristike narodnog, da ne kažem indijskog filma, i više liči na zabavu "za sve pare" nego na koherentno žanrovsko ostvarenje. No, i takav, vrlo je zanimljiv, u najmanju ruku kao preteča sadašnjeg talksa ruskog populističkog filma koji preuzima američke uzore i prilagođava ih ruskom mentalitetu.
* * 1/2 / * * * *
Reč je o jednom od najvećih hitova u istoriji sovjetske kinematografije i čika iz Ruske kinoteke koji je držao govor pre filma kaže da je film imao 80 miliona gladalaca, što je moguće ali zvuči potpuno neverovatno.
Film je juče prikazan u sklopu nekakve revije ruskih filmova u Ruskom Domu i mogu reći da Ruski Dom experience sam po sebi. Naime, u njemu vlada mešavina KGB i klerikalne atmosfere, svi izgledaju kao sovjetski agenti iz američkog filma i govore tiho, kao u hramu.
Ja sam namerno poneo koka kolu iz McDonald'sa na film da provociram i odmah na ulazu su mi rekli da bacim čašu u korpu za otpatke.
Film traje dva i po sata. I prvih sat vremena je vrlo detaljna melodrama o sudbinama pilota koji će potom doći na problematični let o kome govori film. Melodrama je jako detaljna i jako je zanimljivo videti neke detalje iz sovjetske svakodnevice, ma koliko da su oni bili našminkani u ovom blockbusteru. Ono što je svakako najzanimljivije, to je da većina ovih melodramskih delova uopšte ne zaigra kasnije kada krene disaster deo, i čini mi se de ja ovako detaljna melodrama tu kako bi zabavila one koji nisu došli u bioskop radi akcije.
Najzabavniji lik je svakako lik avioinženjera koji ima potpuno sulud bachelor pad sa disko svetlima, u kome se dešava sve kako prosečan Sovjet zamišlja hedonizam nekoga ko ima kontakte sa Zapadom.
Jedna od njegovih fora kako zavodi žene jeste to što im pušta slajdove iz zapadnih gradova u kojima je bio, i to na plafonu, kako bi morale da legnu pored njega. I sam film podseća na takav slideshow pošto ima nekoliko scena koje služe kao razglednica sa zapada a najviše pažnje dobija pariski aerodrom Orly.
Zanimljivo je da u jednoj sceni, tokom svojih putešestvija, članovi ekipaža nailaze na otet avion na Majorki, i oteti avion u filmu glumi putnički avion JATa.
JAT je doduše imao svoje otmice da se razumemo a u jednoj od najčuvenijih bio je otet o otac našeg poznatog reditelja Slobodana Šijana, za koga važi urbana legenda da je singlehandedly i oslobodio avion od talaca, u šta nisam do kraja siguran. U svakom slučaju, kada disaster deo krene, film se pretvara u solidan pastiš tada već dekadentnog irwinallenovskog disaster filma. Iako film najviše asocira na AIRPORT, i najviše liči na AIRPORT 1975, u njemu postoji zaista inflacija katastrofalnih događaja tako da se neumitno javljaju poređenja i sa EARTHQUAKEom i sa WHEN TIME RAN OUT.
U svakom slučaju, kada krene disaster, stvari postaju dinamične i preposterous mada ništa neuverljivije od AIRPORTa, s tim što u EKIPAŽu gine nešto manje junaka.
Specijalni efekti su isključivo mehanički i nisu uopšt loši a čak specijalni efekat samog sletanja aviona na Šeremetjevo poprima i neke arty kvalitete. Imajući u vidu da 1980. Lucas već pravi razne stvari na Ranču, EKIPAŽ jeste nešto arhaičniji ali je sasvim u ravni AIRPOSRT filmova čiji je poslednji nastavak bio u Concordeu 1979. godine.
U svakom slučaju, EKIPAŽ ima sve karakteristike narodnog, da ne kažem indijskog filma, i više liči na zabavu "za sve pare" nego na koherentno žanrovsko ostvarenje. No, i takav, vrlo je zanimljiv, u najmanju ruku kao preteča sadašnjeg talksa ruskog populističkog filma koji preuzima američke uzore i prilagođava ih ruskom mentalitetu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment