Danas sam bio na projekciji filma ZABRANJENI BEZ ZABRANE Dinka Tucakovića & Milana Nikodijevića i imao sam jedan potpuno apsurdan doživljaj.
Naime, prvo sam u dokumentarnom filmu koji govori o zabranama, doživeo da mi stav bude cenzurisan, to jest da izvod iz mog intervjua bude potpuno mimo duha čitave izjave, a zatim sam saznao da postoji i DIRECTOR'S CUT filma.što dakle znači da je ovo neka verzija iza koje autor ne stoji do kraja, to jest da je napravljena nekakva PRIHVATLJIVA verzija za javnost. To bi naravno bilo potpuno okej, kada ne bi film bio upravo o cenzuri, komunističkoj lakirovki, izvrtanju stvarnosti i umetničkih vizija i sl.
Konačno, čini mi se u barem dva intervjua, i to sa Radoslavom Zelenovićem i Boškom Ruđinčaninom, da su Dinko Tucaković i Milan Nikodijević obavili neke privatne poslove i izrespektovali svoje šefove, a koji, a Zelenović naročito, nemaju apsolutno nikave veze sa ovom temom, ili imaju, a Zelenović posebno, samo sa one druge represivne strane.
Tako je na kraju jedna zanimljiva tema iskorišćena kao poligon za neku privatnu kombinaciju.
Što se moje izjave tiče, ona je naprosto govorila o tome kako disidentstvo u SFRJ nije bilo totalno nezavinsa disciplina i kako je Tito gajio svoje disidente, i rtaj stav se naravno nije našao u ovom filmu. Takođe sam bio rekao da su se izvesni producenti trudili da svojim slabijim filmovima nameste zabrane, i to takođe nije ušlo, tako da su ukinuti drugačiji stavovi od apologije tom vremenu a pride je ismejan naš najveći reditelj Žika Mitrović kroz potpuno tendenciozan insert iz UŽIČKE REPUBLIKE.
Pa ipak,zanimljivo je pogledati ovaj film, pošto ni nekorektne rediteljske intervencije, ni par irelevantnih sagovornika, ne mogu umanjiti značaj nekih izjava i dokumenata.
Naime, prvo sam u dokumentarnom filmu koji govori o zabranama, doživeo da mi stav bude cenzurisan, to jest da izvod iz mog intervjua bude potpuno mimo duha čitave izjave, a zatim sam saznao da postoji i DIRECTOR'S CUT filma.što dakle znači da je ovo neka verzija iza koje autor ne stoji do kraja, to jest da je napravljena nekakva PRIHVATLJIVA verzija za javnost. To bi naravno bilo potpuno okej, kada ne bi film bio upravo o cenzuri, komunističkoj lakirovki, izvrtanju stvarnosti i umetničkih vizija i sl.
Konačno, čini mi se u barem dva intervjua, i to sa Radoslavom Zelenovićem i Boškom Ruđinčaninom, da su Dinko Tucaković i Milan Nikodijević obavili neke privatne poslove i izrespektovali svoje šefove, a koji, a Zelenović naročito, nemaju apsolutno nikave veze sa ovom temom, ili imaju, a Zelenović posebno, samo sa one druge represivne strane.
Tako je na kraju jedna zanimljiva tema iskorišćena kao poligon za neku privatnu kombinaciju.
Što se moje izjave tiče, ona je naprosto govorila o tome kako disidentstvo u SFRJ nije bilo totalno nezavinsa disciplina i kako je Tito gajio svoje disidente, i rtaj stav se naravno nije našao u ovom filmu. Takođe sam bio rekao da su se izvesni producenti trudili da svojim slabijim filmovima nameste zabrane, i to takođe nije ušlo, tako da su ukinuti drugačiji stavovi od apologije tom vremenu a pride je ismejan naš najveći reditelj Žika Mitrović kroz potpuno tendenciozan insert iz UŽIČKE REPUBLIKE.
Pa ipak,zanimljivo je pogledati ovaj film, pošto ni nekorektne rediteljske intervencije, ni par irelevantnih sagovornika, ne mogu umanjiti značaj nekih izjava i dokumenata.
Ja sam inače bio član Komisije koja je ovom filmu dala novac za produkciju i iz ove vizure, iako sam nezadovoljan filmom, ne kajem se. Mislim da će neki sirovi dokumenti iz ovog filma nekad biti korisni.
I da, naravno, najbizarniji deo filma je sama špica na kojoj se prvo, tehnički potpuno nekompetentno, nekoliko puta ponovi ista pesma, u smislu da počne, traje, završi se i počne ponovo.
A zatim, što je još strašnije, u biografiji piše da je Žika Pavlović umro "posle naizgled rutinske operacije" što sugeriše da je Žika možda ubijen, pošto nikome drugom nisu navođeni razlozi smrti, a svakako ne sa toliko detalja. Ovo nije šala. Ovo je jako ozbiljna stvar. A oni se tako nemarno ponašaju.
I da, naravno, najbizarniji deo filma je sama špica na kojoj se prvo, tehnički potpuno nekompetentno, nekoliko puta ponovi ista pesma, u smislu da počne, traje, završi se i počne ponovo.
A zatim, što je još strašnije, u biografiji piše da je Žika Pavlović umro "posle naizgled rutinske operacije" što sugeriše da je Žika možda ubijen, pošto nikome drugom nisu navođeni razlozi smrti, a svakako ne sa toliko detalja. Ovo nije šala. Ovo je jako ozbiljna stvar. A oni se tako nemarno ponašaju.
No comments:
Post a Comment