Oduvek sam bio sucker za francuske exploitation policier filmove. Dakle ne velike naslove kakve su pravili Melville i Corneau pa čak i Tavernier nego baš za exploitation. Automobilske potere sa kolima koja imaju žute farove, hici iz Manuhrin revolvera, ceo fazon, ... Tragom Gingerove vesti http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=4223 danas sam kupio LE MARGINAL Jacques Deraya i utolio svoju žeđ za 80s cop flickovima koji su mi svakako najdraži podžanr.
Derayov film mnogo više duguje američkom nego francuskom filmu i reč je o tipičnom naslovu gde Belmondu u džinsu, patikama i jakni juri prestupnike po užarenom asfaltu Marseja.
Sve ono čime HOT FUZZ misli da se zeza ovde već postoji. Tu je detektiv koga igra Belmondo, zverski uporan, grub i nežan u isto vreme, patološki posvećen svom poslu, surov prema kriminalcima, milosrdan prema ženama, odrastao na ulici, sa razumevanjem za sve osim za trgovce heroina.
O homoerotizmu sve govori pripijeni džins uz Belmondovo pedesetogodišnje telo i pripijena majica ispod vindjakne. Ukratko, Belmondo je toliko cool da kada ide kroz četvrt crvenih fenjera, prostitutke kažu jedna drugoj da bi mu dale za džabe. Ludilo.
Naravno, ni muškarci nisu ravnodušni u šta se uveri kada ga istraga odvede u klub koji kao kao da je preuzet iz Billy Friedkinovog CRUISINGa. Međutim, između momčina u koži i devojaka, Belmondo bira latino siroticu koju je spasao od kolege molestera i odvede je svojoj bogatoj kući koju je nasledio od oca. To je sve tako BAD BOYSično.
Posle akcije u Marseju, u kojoj je pokazao muda do poda, polu-korummpirane vlasti ga sele u Pariz. Ubrzo čim shvati da ni tu neće moći da funkcioniše unutar sistema kreće u svoj krstaški pohod.
Uostalom i Prljavi Hari je sve slučajeve rešio kad je bio pod suspenzijom.
Ovde ne treba ni pričati o desničarenju. Prljavi Hari je desnica. Ovo ovde je više apolitična ksenofobija. Ovo je film u kome junaci jasno etiketiraju "turske diplomate, kineske restoratere i antilske muzičare" kao izvor problema. Pedesetogodišnji Belmondov lik nema problem da legne sa barely legal hispano prostitutkom niti planira da joj pomogne da izađe iz posla i ona se baš raduje "što je drugačiji od ostalih policajaca" ali zato spremno ide da iz skvota vadi mladu kći belog francuskog osuđenika. Ko je slabić u mafiji? Naravno, hemičar koji je peder. Ko su osmunjičeni za prebijanje Belmondove hispano devojčice? "Kinezi, mornari, obojeni", kaže njena saradnica.
Iza polpotovske histerije, ipak leži jedan efikasan film koji uživa u brlogu crno-bele karakterizacije, baš onako kako treba.
Scenario je epizodičan, ali ga drži osnovna nit obračuna Belmonda sa henry Silvom koji je u jednom periodu bio recommended villain u evropskim produkcijama.
Deray režira tvrdo, bez egzibicija i grešaka, sve je jasno i koliko god on ume energično i stilski koherentno. Američki reditelj bi to bolje uradio, ali Deray je sasvim kompetentan na ovom frankenheimerovskom terenu.
* * 1/2 / * * * *
Derayov film mnogo više duguje američkom nego francuskom filmu i reč je o tipičnom naslovu gde Belmondu u džinsu, patikama i jakni juri prestupnike po užarenom asfaltu Marseja.
Sve ono čime HOT FUZZ misli da se zeza ovde već postoji. Tu je detektiv koga igra Belmondo, zverski uporan, grub i nežan u isto vreme, patološki posvećen svom poslu, surov prema kriminalcima, milosrdan prema ženama, odrastao na ulici, sa razumevanjem za sve osim za trgovce heroina.
O homoerotizmu sve govori pripijeni džins uz Belmondovo pedesetogodišnje telo i pripijena majica ispod vindjakne. Ukratko, Belmondo je toliko cool da kada ide kroz četvrt crvenih fenjera, prostitutke kažu jedna drugoj da bi mu dale za džabe. Ludilo.
Naravno, ni muškarci nisu ravnodušni u šta se uveri kada ga istraga odvede u klub koji kao kao da je preuzet iz Billy Friedkinovog CRUISINGa. Međutim, između momčina u koži i devojaka, Belmondo bira latino siroticu koju je spasao od kolege molestera i odvede je svojoj bogatoj kući koju je nasledio od oca. To je sve tako BAD BOYSično.
Posle akcije u Marseju, u kojoj je pokazao muda do poda, polu-korummpirane vlasti ga sele u Pariz. Ubrzo čim shvati da ni tu neće moći da funkcioniše unutar sistema kreće u svoj krstaški pohod.
Uostalom i Prljavi Hari je sve slučajeve rešio kad je bio pod suspenzijom.
Ovde ne treba ni pričati o desničarenju. Prljavi Hari je desnica. Ovo ovde je više apolitična ksenofobija. Ovo je film u kome junaci jasno etiketiraju "turske diplomate, kineske restoratere i antilske muzičare" kao izvor problema. Pedesetogodišnji Belmondov lik nema problem da legne sa barely legal hispano prostitutkom niti planira da joj pomogne da izađe iz posla i ona se baš raduje "što je drugačiji od ostalih policajaca" ali zato spremno ide da iz skvota vadi mladu kći belog francuskog osuđenika. Ko je slabić u mafiji? Naravno, hemičar koji je peder. Ko su osmunjičeni za prebijanje Belmondove hispano devojčice? "Kinezi, mornari, obojeni", kaže njena saradnica.
Iza polpotovske histerije, ipak leži jedan efikasan film koji uživa u brlogu crno-bele karakterizacije, baš onako kako treba.
Scenario je epizodičan, ali ga drži osnovna nit obračuna Belmonda sa henry Silvom koji je u jednom periodu bio recommended villain u evropskim produkcijama.
Deray režira tvrdo, bez egzibicija i grešaka, sve je jasno i koliko god on ume energično i stilski koherentno. Američki reditelj bi to bolje uradio, ali Deray je sasvim kompetentan na ovom frankenheimerovskom terenu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment