U sklopu industrijske špijunaže sa ciljem da vidimo ko su potencijalni takmaci DOBA NEVINOSTI u intenacionalnoj geeky teen comedy areni, a uz pomoć Big Daddy Plisskena, nabavili smo čileansko-špansku teen komediju PROMEDIO ROJO.
Naime, američki teen filmovi su svet za sebe, oni imaju izvežbane reditelje, scenariste i glumce, od glavnih do statista, i to su standardi kojima treba stremiti ali koji su uglavnom u ravni ideala. Međutim, neke druge kinematografije pokušavaju isto što i mi, i treba videti kako stojimo u odnosu na njih.
PROMEDIO ROJO nas je ohhrabrio pošto važi za uspešan film koji je uspeo da privuče čak i internacionalnu pažnju iako je reč o teen komediji. Čini nam se da taj nivo možemo da prestignemo s DOBOM.
DOBA je definitivno jače na planu same mehanike plota i mnogo manje se oslanja na geek reference od PROMEDIO ROJA koji previše beži u dreamworld glavnog junaka koji tek relativno ima veze sa glavnim zapletom. U svakom slučaju naš plot ima sofisticiraniji mehanizam funkcionisanja, znatno je bogatiji i energičniji.
Samim tim su i scene na nekom nivou kod nas sadržajnije pošto su pored samostalnih situacija ipak jako vezane za ukupan mozaik koji priča treba da stvori. Dočim, PROMEDIO se raspada i mimo osnovne situacije o geeku zaljubljenom u slatku devojku, nema apsolutno nikakav narativni drive.
To je sve ohrabrujuće za naš projekat.
Vratimo se PROMEDIO ROJU. Film je krajnje generic u svojoj dubokoj suštini i privatan je na prillično pogrešan način. Ipak, dovoljno je artikulisan da u svojih stotinak minuta trajanja, što jeste za nijansu predugo za ovaj žanr, bude dovoljno zanimljiv i da se ne zaklanja previše iza egzotične činjenice da se dešava u Čileu.
Od stranih uzora svakako se najviše oslanja na igračka-plačka koncept Boaz davidsonovog LAST AMERICAN VIRGINa.
U svakom slučaju, ovaj film je must za fanove teen komedija plus za completiste Santiaga Segure koji ima cameo u filmu.
* * 1/2 / * * * *
Naime, američki teen filmovi su svet za sebe, oni imaju izvežbane reditelje, scenariste i glumce, od glavnih do statista, i to su standardi kojima treba stremiti ali koji su uglavnom u ravni ideala. Međutim, neke druge kinematografije pokušavaju isto što i mi, i treba videti kako stojimo u odnosu na njih.
PROMEDIO ROJO nas je ohhrabrio pošto važi za uspešan film koji je uspeo da privuče čak i internacionalnu pažnju iako je reč o teen komediji. Čini nam se da taj nivo možemo da prestignemo s DOBOM.
DOBA je definitivno jače na planu same mehanike plota i mnogo manje se oslanja na geek reference od PROMEDIO ROJA koji previše beži u dreamworld glavnog junaka koji tek relativno ima veze sa glavnim zapletom. U svakom slučaju naš plot ima sofisticiraniji mehanizam funkcionisanja, znatno je bogatiji i energičniji.
Samim tim su i scene na nekom nivou kod nas sadržajnije pošto su pored samostalnih situacija ipak jako vezane za ukupan mozaik koji priča treba da stvori. Dočim, PROMEDIO se raspada i mimo osnovne situacije o geeku zaljubljenom u slatku devojku, nema apsolutno nikakav narativni drive.
To je sve ohrabrujuće za naš projekat.
Vratimo se PROMEDIO ROJU. Film je krajnje generic u svojoj dubokoj suštini i privatan je na prillično pogrešan način. Ipak, dovoljno je artikulisan da u svojih stotinak minuta trajanja, što jeste za nijansu predugo za ovaj žanr, bude dovoljno zanimljiv i da se ne zaklanja previše iza egzotične činjenice da se dešava u Čileu.
Od stranih uzora svakako se najviše oslanja na igračka-plačka koncept Boaz davidsonovog LAST AMERICAN VIRGINa.
U svakom slučaju, ovaj film je must za fanove teen komedija plus za completiste Santiaga Segure koji ima cameo u filmu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment