Na pragu ulaska u jednu košmarnu poslovnu sedmicu, posle koje ću, ako je preživim odigrati jig, odlučio sam da se počastim punomasnim eighties filmom, Gary Shermanovim VICE SQUADom, koji sam zaista odavno gledao, courtesy of Ginger.
U ovom filmu, Sherman spontano kreira nešto što bi danas, u vreme COLLATERALa, PHONE BOOTHa ili CELLULARa bilo doživljeno kao vrhunski high concept triler. A u suštini je reč o jednoj jednostavno postavljenoj i efikasno, mišićavo, realizovanoj policijskoj priči sa ponešto hitchcockovskog suspensea koja je uspela da maksimalno iskoristi plodne okolnosti early eighties kinematografije.
Sherman se kreće linijom vrlo legitimne jednostavnosti sa početka osamdesetih, koju su danas svi zaboravili i izgubili. Sa minimalizmom koji seže još iz Boetticherovih vesterna i potpunom profanošću miljea koja vuče korene iz soc faza Novog Holivuda, prosto je neverovatno sa koliko malo izražajnih sredstava, pa na neki način i ideja, Sherman isporučuje energičan komad.
Wings Hauser je prava zver u ulozi zlog, beskrajno surovog pimpa, i da je u ulozi Gary Swansona bio neki teškaš, ovaj film bi bio testosteronski vatromet. Sa Gary Swansonom u jamesstewartovskoj roli policajca, koja je postavljena kao kontrapunkt Hauserovom užarenom liku, Sherman namerno propušta ovu priliku. I to je negde problem pošto je film ipak stilizovan i dozvoljavao je mogućnost neke over-the-top momčine u ulozi glavnog policajca.
U ideološkom smislu, Sherman ima stav da je prostitucija legitiman ali težak način zarađivanja novca, i nigde nema Mannovog pesimističnog marksizma koji je recimo karakterisao THIEF. Štaviše, Sherman ostavlja mogućnost uspešne mimkrije i ostvarenog porodičnog života za glavnu junakinju, pa čak na kraju ne dovodi u pitanje njen povratak na ulicu.
Štaviše, čini se da je uklanjanje zlog pimpa Ramroda od strane policije u stvari neka vrsta omogućavanja fer tržišne utakmice u kojoj seksualni radnici najzad mogu na miru da hrane svoje porodice.
Sherman nije empatična prema korisnicima usluga, ali recimo, prikazuje i lik invalida prema kome i Princess i publika imaju neku vrstu empatije. Zanimljivo je podsetiti da je Danska pre neku godinu imala inicijativu da invalidi dobijaju kupone za prostituttke i da bi im određeni broj odnosa godišnje finansirala danska država.
To bi bilo užasno zanimljivo da se desi u Srbiji, ti bonovi bi se preprodavali, neke najgore agencije bi ih uopšte priznavale i čini mi se da bi to bio fijasko,.
* * 1/2 / * * * *
U ovom filmu, Sherman spontano kreira nešto što bi danas, u vreme COLLATERALa, PHONE BOOTHa ili CELLULARa bilo doživljeno kao vrhunski high concept triler. A u suštini je reč o jednoj jednostavno postavljenoj i efikasno, mišićavo, realizovanoj policijskoj priči sa ponešto hitchcockovskog suspensea koja je uspela da maksimalno iskoristi plodne okolnosti early eighties kinematografije.
Sherman se kreće linijom vrlo legitimne jednostavnosti sa početka osamdesetih, koju su danas svi zaboravili i izgubili. Sa minimalizmom koji seže još iz Boetticherovih vesterna i potpunom profanošću miljea koja vuče korene iz soc faza Novog Holivuda, prosto je neverovatno sa koliko malo izražajnih sredstava, pa na neki način i ideja, Sherman isporučuje energičan komad.
Wings Hauser je prava zver u ulozi zlog, beskrajno surovog pimpa, i da je u ulozi Gary Swansona bio neki teškaš, ovaj film bi bio testosteronski vatromet. Sa Gary Swansonom u jamesstewartovskoj roli policajca, koja je postavljena kao kontrapunkt Hauserovom užarenom liku, Sherman namerno propušta ovu priliku. I to je negde problem pošto je film ipak stilizovan i dozvoljavao je mogućnost neke over-the-top momčine u ulozi glavnog policajca.
U ideološkom smislu, Sherman ima stav da je prostitucija legitiman ali težak način zarađivanja novca, i nigde nema Mannovog pesimističnog marksizma koji je recimo karakterisao THIEF. Štaviše, Sherman ostavlja mogućnost uspešne mimkrije i ostvarenog porodičnog života za glavnu junakinju, pa čak na kraju ne dovodi u pitanje njen povratak na ulicu.
Štaviše, čini se da je uklanjanje zlog pimpa Ramroda od strane policije u stvari neka vrsta omogućavanja fer tržišne utakmice u kojoj seksualni radnici najzad mogu na miru da hrane svoje porodice.
Sherman nije empatična prema korisnicima usluga, ali recimo, prikazuje i lik invalida prema kome i Princess i publika imaju neku vrstu empatije. Zanimljivo je podsetiti da je Danska pre neku godinu imala inicijativu da invalidi dobijaju kupone za prostituttke i da bi im određeni broj odnosa godišnje finansirala danska država.
To bi bilo užasno zanimljivo da se desi u Srbiji, ti bonovi bi se preprodavali, neke najgore agencije bi ih uopšte priznavale i čini mi se da bi to bio fijasko,.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment