Pogledao sam APOCALYPTO, courtesy of Ginger.
Mogu reći da se radi o izuzetnom ostvarenju, pre svega na nivou koncepta a zatim i realizacije.
Intimno mi je drago što se ispostavilo da su Mel Gibson i Robert Zemeckis, oslonci holivudskog mejnstrima osamdesetih, danas glavni vizionari i nosioci avangardnih ideja u Holivudu, u koje bez ustezanja investiraju svoj autoritet i kredibilitet.
APOCALYPTO je već na nivou samog koncepta nepredvidljiv film. Reč je o filmu koji je snimljen na majanskom, ali zapravo ne govori o svetu Maja već je jedna priča iz sveta Maja. da su Maje imale svoju kinematografiju, snimili bi ovakav film. Gibson ih ne posmatra kao kuriozitet, on ih posmatra kao ljude čija civilizacija postoji i ovo je jedna od priča iz nje. Mnoge žive civilizacije, poput srpske, recimo, to je shvataju. Naši autori na primer još uvek snimaju filmove u kojima se pored toga što je priča smeštna u Srbiju, još pomalo i objašnjava šta je to Srbija. Gibson nema tu vrstu rasističke egzotike u svom filmu. Priča je jednostavna, sve je jasno šrta se zbiva, i na dva i po sata sam gledajući ovaj film živeo sa Majama.
Koga ova vrsta civilizacijskog tretmana jednog naroda manje zanima, APOCALYPTO je i vrlo solidan, energičan, mišićav akcioni film, koji se oslanja na old school sisteme saspensa, vrlo je krvav i brutalan, kako u samim borbama tako i u međuljudskim odnosima.
Ono što APOCALYPTO čini specifičnim što u svojoj dramaturgiji pored najinstinktivnije holivudkse dramaturgije, možda bi se pre moglo reći čistog filmskog jezika, u sebi na sadrži puno oksidentalnih doživljaja sveta na planu dramaturgije, tako da u svojoj celini deluje pomalo uvrnuto i distancirano.
Međutim, energičnost priče i prizora uspeva da prevaziđe tu distancu.
APOCALYPTO je zaista nešto od najavangardnijeg što je viđeno u svetskom filmu u poslednje vreme. Razne umetnosti su se kroz istoriju u periodima krize okretale paganizmu, ritualima i izumrlim kulturama. APOCALYPTO je filmski pokušaj da se u medijum uvede jedan potpuno apartan i svež pogled na svet, za koji se na kraju ispostavi da itekako ima relaciju sa fundamentalnim vrednostima filmskog pripovedanja.
Zemeckis će nam do kraja godine prikazati svoj BEOWULF, malo nordijskog paganizma u interpretaciji velikog genija, a 2008. da nas i Zeka obraduje sa ČEKIĆEM SVAROGA.
* * * * / * * * *
Mogu reći da se radi o izuzetnom ostvarenju, pre svega na nivou koncepta a zatim i realizacije.
Intimno mi je drago što se ispostavilo da su Mel Gibson i Robert Zemeckis, oslonci holivudskog mejnstrima osamdesetih, danas glavni vizionari i nosioci avangardnih ideja u Holivudu, u koje bez ustezanja investiraju svoj autoritet i kredibilitet.
APOCALYPTO je već na nivou samog koncepta nepredvidljiv film. Reč je o filmu koji je snimljen na majanskom, ali zapravo ne govori o svetu Maja već je jedna priča iz sveta Maja. da su Maje imale svoju kinematografiju, snimili bi ovakav film. Gibson ih ne posmatra kao kuriozitet, on ih posmatra kao ljude čija civilizacija postoji i ovo je jedna od priča iz nje. Mnoge žive civilizacije, poput srpske, recimo, to je shvataju. Naši autori na primer još uvek snimaju filmove u kojima se pored toga što je priča smeštna u Srbiju, još pomalo i objašnjava šta je to Srbija. Gibson nema tu vrstu rasističke egzotike u svom filmu. Priča je jednostavna, sve je jasno šrta se zbiva, i na dva i po sata sam gledajući ovaj film živeo sa Majama.
Koga ova vrsta civilizacijskog tretmana jednog naroda manje zanima, APOCALYPTO je i vrlo solidan, energičan, mišićav akcioni film, koji se oslanja na old school sisteme saspensa, vrlo je krvav i brutalan, kako u samim borbama tako i u međuljudskim odnosima.
Ono što APOCALYPTO čini specifičnim što u svojoj dramaturgiji pored najinstinktivnije holivudkse dramaturgije, možda bi se pre moglo reći čistog filmskog jezika, u sebi na sadrži puno oksidentalnih doživljaja sveta na planu dramaturgije, tako da u svojoj celini deluje pomalo uvrnuto i distancirano.
Međutim, energičnost priče i prizora uspeva da prevaziđe tu distancu.
APOCALYPTO je zaista nešto od najavangardnijeg što je viđeno u svetskom filmu u poslednje vreme. Razne umetnosti su se kroz istoriju u periodima krize okretale paganizmu, ritualima i izumrlim kulturama. APOCALYPTO je filmski pokušaj da se u medijum uvede jedan potpuno apartan i svež pogled na svet, za koji se na kraju ispostavi da itekako ima relaciju sa fundamentalnim vrednostima filmskog pripovedanja.
Zemeckis će nam do kraja godine prikazati svoj BEOWULF, malo nordijskog paganizma u interpretaciji velikog genija, a 2008. da nas i Zeka obraduje sa ČEKIĆEM SVAROGA.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment