Pogledao sam EDMOND Stuarta Gordona, courtesy of Ginger, i podsetio me je malo na novi film Miše Radivojevića ODBAČEN, iako je reč o potpuno različitim formama.
Čini mi se da je napredak tehnologije i uvođenje novih produkcionih okolnosti, paradoksalno, jako puno pomogao autorima-veteranima i svojom jednostavnošću izrade filma, omogućio im je da snimaju par excellence lične male filmove. U ovom ostvarenju, Gordon se vraća svojoj prvoj ljubavi, pozorištu, i Mametu, koga je praktično otrkio kao pozorišnog pisca.
Dok je Gordonu u izvesnoj meri otvoren put ka srednjebudžetnom filmu ako radi horor ili triler, "intimnije" sadržaje mora da radi u low budget okolnostima. Ipak, Mamet mu je u ovom filmu doneo mogućnost da radi sa prvoklasnom glumačkom podelom koju predvodi mametov veteran William H. Macy, a Gordon je zauzvrat prilično solidno ekranizovao Mametovu jednočinku.
Adaptacija za ekran je solidno uspela. Na planu hardvera i mehanike priče, Mamet i Gordon uspevaju da pretvore mehanizam jednočinke u solidan narativan drive, a ekspresionističko potonuće u ludilo i neuračunljive predrasude je uspelo gorivo za kretanje priče o tačke A do tačke B.
Čini mi se da je napredak tehnologije i uvođenje novih produkcionih okolnosti, paradoksalno, jako puno pomogao autorima-veteranima i svojom jednostavnošću izrade filma, omogućio im je da snimaju par excellence lične male filmove. U ovom ostvarenju, Gordon se vraća svojoj prvoj ljubavi, pozorištu, i Mametu, koga je praktično otrkio kao pozorišnog pisca.
Dok je Gordonu u izvesnoj meri otvoren put ka srednjebudžetnom filmu ako radi horor ili triler, "intimnije" sadržaje mora da radi u low budget okolnostima. Ipak, Mamet mu je u ovom filmu doneo mogućnost da radi sa prvoklasnom glumačkom podelom koju predvodi mametov veteran William H. Macy, a Gordon je zauzvrat prilično solidno ekranizovao Mametovu jednočinku.
Adaptacija za ekran je solidno uspela. Na planu hardvera i mehanike priče, Mamet i Gordon uspevaju da pretvore mehanizam jednočinke u solidan narativan drive, a ekspresionističko potonuće u ludilo i neuračunljive predrasude je uspelo gorivo za kretanje priče o tačke A do tačke B.
U samim tačkama, kada se u njih stigne, osetimo poneku manu softvera. Nije problem čak ni u količini dijaloga, niti u mametovim replikama koje zbog svog ritma mogu da postanu monotone. Problem je prosto u preeksplicitnim teatralnim replikama koje u nekim fazama ne priliče filmu. To je recimo Foley uspeo da izleči u GLENGARRY GLEN ROSSu, ali Gordon ovde nije, niti je ruku na srce, imao tako visoku produkciju i tako teškašku glumačku podelu za tako nešto.
Međutim, Gordon nabija solidan tempo, i ta izvesna teatralnost u razmeni replika svemu daje neku osobenu art-house melodiju i naivnost.
U svakom slučaju, EDMOND je solidan i koherentan art-house film po Mametu koji pitko i filmično dokumentuje jedan od njegovih dramskih tekstova.
* * 1/2 / * * * *
Međutim, Gordon nabija solidan tempo, i ta izvesna teatralnost u razmeni replika svemu daje neku osobenu art-house melodiju i naivnost.
U svakom slučaju, EDMOND je solidan i koherentan art-house film po Mametu koji pitko i filmično dokumentuje jedan od njegovih dramskih tekstova.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment