Pogledao sam PARKER Taylora Hackforda, osvežavajuće old school ekranizaciju romana Richarda Starka, posvećenu Donaldu Westlakeu, u kojoj se Jason Statham laća lika kog su prethodno igrali Lee Marvin, Jim Brown, Robert Duvall i Mel Gibson ali u svojevrsnim aproprijacijama i Anna Karina i Peter Coyote. U svakom slučaju ona klkučna linija ipak jeste Marvin-Brown-Gibson i Statham se u skladu sa svojim mogućnostima nije osramotio. Hackford se potrudio da PARKER ne bude tipičan Stathamov film iako je maksimalno iskoristio njegove fizičke predispozicije i omogućio da Parker fizički isprati sva prilično gadna iskušenja koja se postavljaju između njega i poslovične naplate duga. Stoga kad treba, Parker se ne libi da bude u svojoj i tužoj krvi do kolena, ali je u osnovi ovo jedan vrlo elegantan i dinamičan skoro dvočasovni krimić u kome je Hackford sklopio niz dobro podmazanih elemenata menjajući predznak nekima kao što je Statham, a potpuno aproprirajući druge kao što je Jennifer Lopez koja je ovu vrstu žene već igrala u filmovima OUT OF SIGHT i BLOOD AND WINE, ali ne i u U-TURNu sa kojim Hackford deli neke ljude u podeli ali ne i estetiku.
Hackford je u svojoj kraijeri radio razne žanrove, sve sa solidnim uspehom, i u PARKERu donosi onu stabilnost koja nedostaje mnogim savremenim rediteljima, vlada ritmom, pripovedanjem i izlaganjem karaktera čineći da u pojedinim deonicama film deluje i "bolje" od materijala na kome je zasnovan a to je scenario Johna McLaughlina koji je adaptirao roman. S jedne strane, Hackfod uvodi nekoliko sitnih viškova kao što su flashbackovi kojima pojačava Parkerovu motivaciju i razjašnjava neke "manje bitne" detalje. No to sve ne menja utisak da je upravo ova vrsta tradicionalnog krimića nepšto što nedostaje savremenom Holivudu jer je "prejeftino" za velike studije a preskupo za nezavisne producente. Srećom, uslov da bi ovaj film bio je Jason Statham koji se još reće tom ničijom zemljom i Hackford je uspeo da ga pravilno iskoristi i upakuje u svoj narativ. Rečju nije snimio Stathamov film već film sa Stathamom.
Negativci imaju značajnu ulogu u zapletu ali nemaju puno prostora u filmskoj priči i to mi je prijalo jer konačno nemamo negastivce koji su previše prominentni kao "ličnosti" sa svojim artificijelnim objašnjenjima zašto su takvi ili suvišnim scenama u kojima se pokazuje koliko su zli. Negativci u PARKERu su vrlo slični glavnom junaku, ćute i rade svoj posao, sa tom razlikom što imaju leđa preko nepotistčkih veza i što se u pogledu na poslovne planove razlikuju sa njim. Međutim, Hackford je zapravo odmerio prisustvo negativaca i njih ima onoliko koliko treba da ih bude. No, svakako je da će nekim gledaocima zasmetati odsustvo jačeg antagoniste, odnosno tradicionalnog negativca. Michael Chiklis će takođe ponekome zaličiti na Gregg Henryja nosećeg negativca iz PAYBACKa.
Ako imamo u vidu da je PARKER prvi film u kome je Westlakeov junak poneo svoje ime jer je u svim dosadašnjim ekranizacijama imao neko drugo (mada zbog prirode svog posla ni sam Parker ne govori često svoje pravo ime već koristi niz lažnih identiteta) Hackford je svakako bio suočen sa velikim iskušenjem i bio je na velikom ispitu. Mislim da je taj ispit položio. Pre svega zato što je film vrlo solidan. Statham verovatno nije definitivni Parker, koplja će se lomiti između Marvina i Gibsona, a oni su u svojim filmovima bili i veći aduti od samog Westlakea.
Međutim, u PARKERu, Statham je potčinjen Westlakeu i Hackfordu i uprkos svemu tome uspeva da ostane zvezda. Samim tim i Parker uspeva da se afirmiše izvan imena i obaveznih figura zvezde koja ga igra i zato ovaj film sigurno zaslužuje da nosi ime književnog junaka jer je zvezda morala da mu se prilagodi.
* * * / * * * *
Hackford je u svojoj kraijeri radio razne žanrove, sve sa solidnim uspehom, i u PARKERu donosi onu stabilnost koja nedostaje mnogim savremenim rediteljima, vlada ritmom, pripovedanjem i izlaganjem karaktera čineći da u pojedinim deonicama film deluje i "bolje" od materijala na kome je zasnovan a to je scenario Johna McLaughlina koji je adaptirao roman. S jedne strane, Hackfod uvodi nekoliko sitnih viškova kao što su flashbackovi kojima pojačava Parkerovu motivaciju i razjašnjava neke "manje bitne" detalje. No to sve ne menja utisak da je upravo ova vrsta tradicionalnog krimića nepšto što nedostaje savremenom Holivudu jer je "prejeftino" za velike studije a preskupo za nezavisne producente. Srećom, uslov da bi ovaj film bio je Jason Statham koji se još reće tom ničijom zemljom i Hackford je uspeo da ga pravilno iskoristi i upakuje u svoj narativ. Rečju nije snimio Stathamov film već film sa Stathamom.
Negativci imaju značajnu ulogu u zapletu ali nemaju puno prostora u filmskoj priči i to mi je prijalo jer konačno nemamo negastivce koji su previše prominentni kao "ličnosti" sa svojim artificijelnim objašnjenjima zašto su takvi ili suvišnim scenama u kojima se pokazuje koliko su zli. Negativci u PARKERu su vrlo slični glavnom junaku, ćute i rade svoj posao, sa tom razlikom što imaju leđa preko nepotistčkih veza i što se u pogledu na poslovne planove razlikuju sa njim. Međutim, Hackford je zapravo odmerio prisustvo negativaca i njih ima onoliko koliko treba da ih bude. No, svakako je da će nekim gledaocima zasmetati odsustvo jačeg antagoniste, odnosno tradicionalnog negativca. Michael Chiklis će takođe ponekome zaličiti na Gregg Henryja nosećeg negativca iz PAYBACKa.
Ako imamo u vidu da je PARKER prvi film u kome je Westlakeov junak poneo svoje ime jer je u svim dosadašnjim ekranizacijama imao neko drugo (mada zbog prirode svog posla ni sam Parker ne govori često svoje pravo ime već koristi niz lažnih identiteta) Hackford je svakako bio suočen sa velikim iskušenjem i bio je na velikom ispitu. Mislim da je taj ispit položio. Pre svega zato što je film vrlo solidan. Statham verovatno nije definitivni Parker, koplja će se lomiti između Marvina i Gibsona, a oni su u svojim filmovima bili i veći aduti od samog Westlakea.
Međutim, u PARKERu, Statham je potčinjen Westlakeu i Hackfordu i uprkos svemu tome uspeva da ostane zvezda. Samim tim i Parker uspeva da se afirmiše izvan imena i obaveznih figura zvezde koja ga igra i zato ovaj film sigurno zaslužuje da nosi ime književnog junaka jer je zvezda morala da mu se prilagodi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment