Reprizirao sam SUPERFLY Gordona Parksa Juniora kako bih iz novog pokušaja uspeo da dokučim zašto ovaj naslov smatraju klasikom blaxploitationa. Nažalost, moram priznati, to mi ni u ponovnom gledanju nije uspelo. Za razliku od filmova njegovog oca Gordona Parksa koji ga je nažalost nadživeo jer je Junior poginuo u 45. godini u avionskoj nesreći u Nairobiju, sin je voleo da u svoj rad ubaci i neka avangardna arty rešenja, dosta distance između gledaoca i junaka i time je dodao nepotrebnu hladnoću svom filmu koji se trudi da bude realističniji od tipičnog blaxploitationa ali nema sadržaj koji s izlaže klinički. Ako tome dodamo da Ron O'Neal definitivno nije prvoligaška blaxploitation zvezda, onda je SUPERFLY film čiji se rediteljski minimalizam graniči sa diletantizmom, likovi su neupečatljivi i sve se svodi na to da muzika Curtis Mayfielda drži film na okupu.
Element realističnosti po kome se SUPERFLY razlikuje od tipičnog blaxploitationa izražen je kroz insistiranje na ekonomskoj dimenziji prodaje droge i manjem akcentu na nasilju i antibelačkom sentimentu. Štaviše, Junior ima dosta ciničan stav prema crnačkim radikalnim snagama koje dotiče u filmu.
Iako SUPERFLY stoji kao jedan od najvećih klasika blaxploitationa, moram priznati da to za mene i dalje ostaje sasvim neopravdano, no repriziraću ga još koji put pa ću možda shvatiti.
* 1/2 / * * * *
Element realističnosti po kome se SUPERFLY razlikuje od tipičnog blaxploitationa izražen je kroz insistiranje na ekonomskoj dimenziji prodaje droge i manjem akcentu na nasilju i antibelačkom sentimentu. Štaviše, Junior ima dosta ciničan stav prema crnačkim radikalnim snagama koje dotiče u filmu.
Iako SUPERFLY stoji kao jedan od najvećih klasika blaxploitationa, moram priznati da to za mene i dalje ostaje sasvim neopravdano, no repriziraću ga još koji put pa ću možda shvatiti.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment