Monday, August 31, 2009

THE HIT

Reprizirao sam ako ne grandaddyja, a ono svakako daddyja savremenih hitman fiolmova sa art pretenzijom, THE HIT Stephena Frearsa iz 1984. godine. Ako je ikada bogati i često dosta konfuzni opus Stephena Frearsa uspeo da vas iziritira, treba se podsetiti njegovih odličnih filmova kako bi se nanovo razumelo zašto je on veliki reditelj.

THE HIT je film koji odjekuje dan-danas. Zar se SEXY BEAST Jonathan Glazera ili LIMEY Stevena Soderbergha ne mogu posmatrati kao produžetak ili eho ove priče u kojoj Terence Stamp igra engleskog gangstera koji je našao utočište u Španiji ali su ga stari prijatelji koje je izdao locirali i poslali par ubica koji čine John Hurt i Tim Roth da ga locira i privede u Pariz gde će ga oni lično ubiti.

THE HIT se ubrzo iz vrlo energičnog minimalističkog krimića pretvara u road movie i dramu o grupi vrlo interesantnih i specifičnih karaktera koji su u konstantnom mentalnom dvoboju i zbunjuju jedni druge. U tom smislu, iako je THE HIT nesporno krimić, ovo je istovremeno i road movie i ozbiljna psihološka drama, dakle reč je o genre bending ostvarenju.

Peter Prince kao scenarista pravi minimum grešaka. Naravno, postoje neki detalji koji su suvišni ili su mogli biti bolje osmišljeni, ali u samoj suštini, reč je o sjajnom scenariju. Frearsova režija je sigurna, kako na nivou rada sa glumcima, tako i kad je reč o kadriranju i dizajnu cele stvari.

Kao i uvek, najbolje niskobudžetne filmove snimaju najbogatije kinematografije, na to smo se maltene već navikli. THE HIT je primer pravog, ubedljivog filmskog minimalizma koji funkcioniše i kao žanr, i kao genrebending, i kao repertoarski krimić i kao film sa umetničkom petenzijom, a da pritom u samoj postavci ostane nepretenciozan već da funkcioniše iz miljea, karaktera i situacija.

U svakom slučaju, ko nije pogledao ovaj film, obavezno to treba da uradi.

* * * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment