THE RUNNING MAN

Prošli film Edgara Wrighta imao je neke dosta krupne probleme, međutim, krajnje pojednostavljeno rečeno - imao je dosta briljantnih sekvenci i dosta delova u kojima je funkcionisao.

Ipak, LAST NIGHT IN SOHO je uprkos kvalitetima bio razočaranje za pažljive gledaoce i poštovaoce ovog autora jer je bio slab u segmentu u kom je on najjači, to je forma.

THE RUNNING MAN ipak nije mogao biti najavljen ovim posrnućem jer dok je Wright tumara kroz LAST NIGHT IN SOHO evidentno nejednako zainteresovan za sve neophodne aspekte filma, ali sa sposobnošću da izgura dobar deo kako treba - ovo je pad jer ovo je film u kom praktično ništa ne valja.

Zamisao da se rimejkuje THE RUNNING MAN kao Glaserov film odnosno Kingov roman je pogrešna jer je tema bila potrošena još kad je to priređeno za Arnolda. Isto tako taj loš film bio je dosta zastareo idejno pa i u pogledu tehnologije koju prikazuje još tada. Paradoksalno jedini istinski novum iz toga filma ovde je iskorišćen do besvesti a to je deepfake tehnologija. Međutim, deepfake je nešto što mi imamo danas kao nešto što je svakodnevica junaka u srpskim serijama i prosto THE RUNNING MAN je kao zamisao apsurdno passe na svakom nivou i raubovan je do besmisla.

Ali, ako je nešto raubovano do besmisla upravo je Edgar Wright majstor koji to može da dekonstruiše i kroz iskustvo celokupne kinematografije a zatim i svog duha, dođe do neke formalne barem inovacije koja će svojom silovitošću osvežiti suštinu.

Ipak, deluje kao da taj Edgar Wright nije bio na setu ovog filma. Ovaj film je režirao neki Edgar Wright koji nije gledao Verhoevena i sve ostale filmove koji su u međuvremenu spajali satiru i visokooktansku akciju, koji nije mnogo razmišljao o tome kako osvežiti i celinu i detalje, koji je podlegao kolektivnoj iluziji da Glen Powell može zameniti Arnolda što je besmisleno u najavi čak i ako ste uvereni da je taj momak uopšte zvezda.

Ovaj film je režirao neki Edgar Wright koji zapravo nema nikakvu ideju kako da realizuje ovaj film i onda nabacuje masu scena jednu za drugom koje su pre svega neinventivne a što je najgore nisu baš genijalno realizovane. Film je sačinjen od polovnog zapleta, polovnih vizuala, polovnih mizanscena, koreografija i pokreta kamere, i jedine stvari koja je kudikamo dobra u filmu - polovne sadašnjosti koja čini tu potrošenu budućnost.

THE RUNNING MAN rimejk je sve ono što ne bismo očekivali da nam pruži Edgar Wright. Jedna kritika je rekla da je Wright ovde rimejkoval Arnoldov film pretvorivši ga u Brunov. Ja bih rekao da je ovde Wright rimejkoval Arnoldov film i pretvorio ga u isključivo Glaserov, dakle film u kome nema zvezde i samo je tu rukopis osrednjeg televizijskog reditelja.

Informacija da je David Ellison bio očajan kad je video ovo uneređenje motke potpuno je logična i ovu bruku je trebalo baciti na streaming da se ne uzurpiraju bioskopi bez razloga.

I prvi film je slabo zaradio za Arnoldove standarde a rimejk je težak promašaj, što bi verovatno bio i da je dobar ali ovako kao loš film to apsolutno zaslužuje.

Film je neosmišljen i estetski inferioran. Međutim, on je nažalost i jezivo glup a to su sve stvari na koje nas talentovani i oštroumni Wright nije navikao.

* * / * * * *