PARTYGATE

PARTYGATE Josepha Bullmana je televizijski igrani film britanskog dokumentariste koji je prešao u okvire igrane izvedbe istinitih priča. Po postupku, ovaj televizijski film se graniči s briljantnim i iskreno, ono što ga kvari jeste Bullmanova pretpostavka da je publika previše glupa i da ne može da shvati razmere licemerja u Downing Streetu 10.

Priča je manje-više poznata. Dok je Britanija bila u lockdownu, narod umirao od Covida a svako ko je pravio neko okupljanje bio drakonski kažnjavan, Boris Johnson je u Downing Streetu napravio nekoliko žurki za ljude iz svoje administracije na kojima su oni pili, zezali se, puštali muziku, đuskali i nisu se socijalno distancirali ni po jednom propisu, čak ni po onim koji su kasnije važili u ugostiteljskim objektima.

Bullman igrane delove koncipira uzimajući najbolje delove probijanja četvrtog zida kod reditelja sa sličnim ambicijama kao što je Adam McKay, samo na jedan decentniji način, i od života u Downing Streetu pravi finu workplace komediju ili bar dramediju.

Kada to ne bi presecao, nepovezanim slučajevima smrti od kovida ili ispovestima ljudi koji su u isto vreme kažnjavani zbog žurki, i da je samo sve to ostavio za kraj i natpise u kojima će i inače izneti sve te podatke, ovo bi bilo gotovo nepogrešivo.

Ovako ti testimonijali razbijaju izuzetnu dijegezu u kojoj je inače jako dobro kombinovao igranu rekonstrukciju, humor, probijanje četvrtog zida i integraciju dokumentarnih materijala koji su sjajno izabrani.