GANG BOYS

GANG BOYS koji je imao još nekoliko alternativnih naslova kao što je SKINS ili SKIN GANG izašao je između ROMPER STOMPERa i AMERICAN HISTORY X koji predstavljaju svojevrsne vrhunce ili bar standard kad je reč o prikazivanju skinheda na filmu.

GANG BOYS naravno nije bitan film o ovoj temi i dotiče je se u suštini sporedno, mada ne onoliko bez ambicija koliko bi se očekivalo.

Wings Hauser je u Srbiji shvaćen kao desni reditelj ali on je u suštini više bio neko koga zanimaju exploitation priče o junacima koji su svojeglavi usamljenici. U ovom film koji je režirao i izneo kao glavni glumac, on igra policajca alkoholičara koji se iz Meksika vraća porodici u Los Anđeles jer mu je banda skinheda koja teroriše narod oko Hollywood Boulevarda prebila sina homoseksualca.

Odlazi da se osveti i ne uspeva jer je naravno nesposobna pijandura. A onda sa svojom ženom koju igra Hauserova tadašnja partnerka Linda Blair, popravlja odnose, prestaje da pije i prihvata sina sa njegovom seksualnom orijentacijom.

Na kraju, odlazi sa celokupnim komšilukom da isprebijaju bandu skinheda.

I praktično, to je to što se tiče akcije, dakle, ovo nije ni blizu očekivanog DEATH WISH derivata u kom Hauser čisti ulicu od bandi. Zapravo, on ovde najviše vremena provodi dolazeći sebi i potom mobilišući komšiluk da putem dizanja kuke i motike počisti bandu.

Ono što najbolje ilustruje ovaj film je činjenica da traje oko 86 minuta a od toga dva-dva i po minuta imamo softkor montažu u kojoj Hauser vodi ljubav sa Lindom Blair kad se "tata i mama" pomire.

Što nas dovodi do onoga što je u filmu na jedan začudan način zanimljivo, i što čini Hauseove filmove generalno uvek zanimljvim za gledanje (iako ja zapravo nisam baš prava adresa za njegov rad koliko bi se očekivalo).

Dakle, njegovi filmovi čak i kada nisu dobri (a uglavnom je tako) imaju neki neobičan integritet i tu centralnu ulogu koju igra on gde vidimo da je on zapravo glumac koji nadrasta okvire u kojima radi.

Ovde taj glumački zadatak ima Wingsov sin Cole, danas jelte veoma poznat kao protagonista serije YELLOWSTONE koji se toliko omilio gledalištu da dobija i svoj spin-off.

Elem, Cole Hauser igra vođu skinheda, i Wings provodi neobično mnogo vremena prikazujući tu grupu, na jedan fetišistički način, bavi se njihovim koncertom, njihove prostorije smešta u jedan veoma dizajniran prostor koji dobija jednu meta-dimenziju jer je njegovo postojanje praktično u domenu nemogućeg. I tu on snima nekoliko sekvenci u kojima želi da zabeleži tu ritualnost, fetišizam i u suštini (homo)erotičnost skinheda.

On nikada ne uspeva da to artikuliše na način kako je to napravio Tony Kaye koji je uz pomoć scenarija Davea McKenne i glumačke igre Edwarda Nortona izgradio svet koji zavodi mlade ljude na uključivanje u bandu. Ali, deluje mi da je Wings Hauser želeo da napravi tako nešto.

No, Wings je platio cenu svom robovanju exploitationu, i na kraju, evidentno je da je imao neku nad-žanrovsku viziju ali nije do kraja realizovao ni nju, ni onu usko žanrovsku.

Iako izašao 1994., film u slici ima nekog old school 80s vajba i imajući u vidu budžet ima film look koji više vuče na bioskop nego na straight-to-video.

Hauserov film može da nagradi gledaoca specifičnog senzibiliteta ali generalna publika će ga videti kao nešto apsolutno kretenski.

* 1/2 / * * * *