OS ENFORCADOS

Fernando Coimbra je, što se mene tiče, najzanimljivije rediteljsko ime koje je proizašlo iz inicijalne serije NARCOS. Doduše, on bi verovatno i bez globalnog uspeha te serije uspeo da se dokopa svetske slave jer je njegov debitantski igrani film O LOBO ATRAS DA PORTA bio neobična melodrama postavljena na kostur trilera koja je zasluživala pažnju. I zbilja, odmah je otišao u Holivud, počeo da radi serije i vrlo solidan combat movie SAND CASTLE koji je otišao pravo na Netflix, iako je u izrazu imao dosta toga bioskopskog.

U svom trećem igranom filmu, Fernando Coimbra se vraća u Brazil i u glavnoj ulozi je ponovo Leandra Leal koja od O LOBO ATRAS DA PORTA gde sam je zapazio nije imala tako uspešnih uloga. Ovde ponovo dobija jednu izvanredno izazovnu priliku pošto je Coimbrin film OS ENFORCADOS u stvari neo noir baziran na motivima iz najpoznatijih ali i manje cenjenih šekspirov(ski)h tekstova.

U mnogim likovima i situacijama.se lako mogu prepoznati elementi Hamleta, Magbeta, Tit Andronika, pa i Otela, i to ne samo kao likova iz izvornih tekstova već i njihove šire percepcije u kulturi.

U tom smislu, Leandra Leal igra svojevrsnu Lady Macbeth u priči o bračnom paru gde je muž nesuđeni naslednik kriminalne imperije ali sveden na računovođu kriminalnog klana od kada mu je stric ubio oca i napravio da izgleda kao samoubistvo, a supruga dokona žena bogataša kojom manipuliše njena majka vračara hobistkinja.

Kada joj majka prorekne da bi se moglo ostvariti nešto veliko u poslovnom smislu, supruga podstakne muža da ubiju strica i preuzmu ono što mu pripada ali ni ne slute da će ih to uvesti u nesagledive probleme, i da će biti krvi do kolena a iskušenja još i više.

Ovo je film o građanskom krilu gangsterskog sveta, onima koji se bave vlasništvima i pranjem novca i legalizovanjem prihoda stečenog kroz kriminal. Otud, i nasilje kome pribegavaju junaci nije uobičajeno, ni za gangsterski film, niti je deo njihove svakodnevice i samim tim je mučnije, i crnohumornije.

Kombinujući gangsterski film, šekspirovske zaplete i likova iz tragedija sa junacima kojima ni kriminal ni nasilje nisu baš svakodnevica, Coimbra proizvodi jedan specifičan crnohumorni efekat. Rezultat je film koji ima prepoznatljive žanrovske slojeve i elemente koje znamo već vekovima ali spojene na način koji je svež, ili bar retko viđan u brazilskom građanskom miljeu.

Coimbra naravno iz Holivuda donosi mnogo toga što nije znao u svom inače već vizuelno snažnom debiju O LOBO ATRAS DA PORTA tako da film jako dobro izgleda, oslonjen na duge kadrove sa dinamičnim mizanscenom i visoku estetizaciju. Poseban okvir izraza koji je zaslužio, a koliko vidim po kritikama i dobio, pažnju jeste zvuk, za koji je bio zadužen i naš Branko Neškov koji odavno radi u Portugaliji.

Ovo je u pogledu zvučne slike Coimbrin najekspresivniji film.

U vizuelnom pogledu, Coimbra pokušava da se drži klasike, i u to ulaže vidni napor, ipak se NOTORIOUS Alfreda Hitchocka ne dešava slučajno baš u Riju, najpoznatijem brazilskom gradu. U izvesnom smislu evocira uspomenu na slične zahvate koje je pravio Chan Wook Park, ali sa drugom vrstom vibrantnosti. U svakom slučaju, ovde Coimbra pravi iskorak u neke sfere kojima se nije bavio na taj način.

Kao neko kome skoro nijedan film nije dovoljno brz, svakako bih podržao intenzivnije izlaganje, ali ovakav ritam ima svoj integritet i funkcioniše na nivou celine.

U izvesnom smislu, OS ENFORCADOS proširuje područje borbe i menja percepciju onoga što očekujemo i od Coimbre i od pojma brazilskog krimića, i u tom spoju crpljenja Barda i Hitcha iz prošlosti u vihoru raznih trilerskih uzora iz sadašnjosti, nudi nešto sveže i dobro.

Moj intimni utisak je zbog tempa verovatno * * * ali sve manje od * * * 1/2 je nepošteno za ovaj film.

* * * 1/2 / * * * *