FINESTKIND

FINESTKIND je rediteljski rad Briana Helgelanda što ga po definiciji čini veoma zanimljivim za gledanje. U ovom filmu, Helgeland snima priču iz bostonskog ribarskog miljea koja je njemu dobro poznata i ovo je projekat na kom je on dugo radio. Nažalost, FINESTKIND nije stigao u bioskope, što je šteta jer Helgeland i direktor fotografije Crille Forsberg isporučuju jedan veoma vibrantan a u scenama ribarskih pustlovina čak i poprilično spektakularan film.

U određenom smislu, možemo reći da je osnovni i praktično jedini nedostatak filma FINESTKIND zapravo činjenica da u njemu Helgeland nije redukovao sve elemente kojima se bavio i sve potencijalne slojeve priče, iako se jasno ističe onaj koji je dominantan.

Dominantna priča je ona o mladom studentu koji se tokom leta između koledža i studija prava odlučuje da sa svojim polubratom ode na ribarski brod i tamo malo iskusi uzbuđenje tog posla. Malo je reći da ubrzo postaje adrenalinski zavisnik jer na prvom isplovljavanju dožive brodolom u bukvalnom smislu reči, a na drugom odu u krivolov u kanadskim vodama i zbog toga gube brod prvog muža njegove majke.

Polubrat želi da povrati očev brod i odlučuje da to uradi tako što će obaviti jednu morsku isporuku narkotika i tu stvari tek postaju složene.

Dakle, osnovna priča veoma podseća na HELL OR HIGH WATER, čemu doprinosi i činjenica da polubrata igra Ben Foster, s tim što kod Helgelanda taj spoj socijalne iznuđenosti zločina i same kriminaističke prirode filma koja iz toga proizlazi deluje ubedljivije nego kod Taylora Sheridana.

Međutim, s druge strane, Helgeland ovde želi da uporedo prikaže i jednu maltene TOP GUNovsku priču o grungy glamuru skromnih i virilnih ribara, i dodaje svemu jednu dodatnu notu koja unosi svetlo i vedrinu u suštinsku noir postavku, i kad god se ode van nje, preosvetli ga. Helgeland je ovo mogao redukovati u scenariju a svakako u montaži, naročito jer su oba ta pristupa dobro izvedena, i oba su ubedljiva, ali socijalno baziranog krimića je ipak neuporedivo više.

No, ova akademska zamerka nije toliko problematična kada se film gleda. Svakako on ima jedan kraj više, i ima jedan kraj sa smrknutim i jedan sa nasmejanim licima, međutim, atmosfera i energija su takvi da FINESTKIND najvećim delom ipak preteže na stranu onoga gde se dobro snašao.

Brian Helgeland je već decenijama jedno od prvih pera Holivuda, upravo u ovom akademskom domenu i gotovo je sigurno da recimo tuđa režija njegovog scenarija ne bi imala ovakve probleme. No, očito kada je sam uzeo da režira vlastiti materijal nije umeo da prepozna šta je važno a šta nevažno i šta pripada kom filmu.

FINESTKIND je produzirao Taylor Sheridan, i u izvesnom smislu možemo reći da je ovo preseljenje njegove poetike na Sever. Međutim, Helgeland je mnogo decentniji i akademski usmereniji autor od Sheridana, tako da poetici koju on danas simbolizuje ipak dodaje jednu novu dimenziju. S druge strane, Sheridanu se svakako ne bi desila dva filma u jednom, pre bi mu se desilo da ima pola filma u jednom i da fali.

Međutim, uz sve poetičke razlike, svakako da FINESTKIND jeste deo tog "narodnog" poetičkog i socijalnog kruga koji se sada gaji u Sheridan-verseu i na kanalu Paramount + kom je FINESTKIND od starta bio namenjen.

* * * / * * * *