CRYPTO

Prvi punokrvni triler Johna Stalberga počinje jednom tenzičnom situacijom kidnapovanja i onda se vraća u vreme nedelju dana ranije. Time postavlja ton za nešto što zapravo ovaj film nije, ili tek delimično jeste.

Naime, otmica i pucnjava se u njemu dese ali tek kao klimaks jedne zapravo kriminalističke melodrame o mladom revizoru sa Wall Streeta kog po kazni šalju u rodnu varoš gde on postepeno otkriva da je lokalna podružnica njegove banke umešana u pranje novca ruske mafije.

Stalberg nas postupno i atmosferično sa dosta low key tenzije uvodi u tu priču i nasilna katarza je trebalo da tu, poput zapravo nekog evropskog filma, okonča tu priču, međutim posle onakvog uvoda realno stvara se očekivanje da ćemo svakih 15 minuta imati neki obračun.

Beau Knapp je izvanredan u glavnoj ulozi dok Kurt Russell kao njegov otac ima ulogu koja je po kapacitetima u nekoj geezer teaser ravni. Međutim, ovaj film nije geezer teaser iako ga jesu pustili Grindstone i Lionsgate, pa stoga izgleda da je onaj početak sa otmicom koji svemu postavlja lažni tonalitet zapravo ustupak DTV potrebama distributera mnogo pre nego optimalno otvaranje za ovu konkretnu priču.

Nije samo problem u tome što ovaj film ne donosi scene obračuna u nekom rasporedu već i u samoj dinamici njegovog sveta, ovo je film u kom svaka smrt začudi zajednicu, nije akcijaš gde ljudi padaju kao snoplje. Samim tim je bez tog otvaranja trenutak kad ljudi krenu da "umiru" mogao biti još efektniji.

Štaviše, film je čak možda mogao da bude još svedeniji u smislu žanrovskog looka kog se Stalberg sve vreme drži, nudeći nešto što se meni u principu dopalo, a to je izgled jedne moderne američke varošice koja živi u 21. veku i nije više neka poluvestern vukojebina iz nekog filma Billy Bob Thorntona.

Film je vrlo pedantno urađen ali je u trilerskom triptihu Johna Stalberga najslabiji, po ugođaju * * 1/2 ali ako uzmemo sve u obzir, zaslužuje * * * kao zaokružen rezultat uslova i rezultata.