Хозяин

Posle izuzetno uspelog drugog filma Маиор kojim je privukao pažnju na sebe, stekao internacionalnu slavu, pa čak i dobio holivudski rimejk u izuzetno uspeloj seriji Seven Seconds koju je ni manje ni više producirao njegov holivudski blizanac Gavin O'CConnor, Jurij Bikov se našao u autorskoj krizi i snimio je nekoliko manje ili više uspešnih pokušaja da ponovi ono što mu je tada uspelo - kritiku erozije društva u formi pojednostavljene žanrovske priče.

Novi Bikovljev film Хозяин imao je premijeru na festivalu u Ženevi i ne znam da li je prikazan u Rusiji i pod kojim uslovima. Ovde on pravi kambek tako što opet radi "jedno te isto" samo ipak malo drugačije.

Ovog puta on kroz "malu priču" direktno gradi "veliku priču" o jezgru savremene ruske traume, odnosno o Putinu. U tom smislu, ovde nema onih nijansi korupcionog rasula kakve imamo u njegovom najboljem filmu, film je realističan ali sa pričom koja se kreće isključivo onako kako odgovara reditelju, i sa simbolikom kao primarnim ciljem.

Na nivou inicijalnog zapleta priča je vrlo slična Маиору. Automehaničar, porodični čovek iz srednje klase spasava iz zapaljenog prevrnutog terenca jedinog putnika. Niko drugi ne želi da mu priđe sem njega koji se ne boji ni vatre ni eksplozije, i ubrzo potom ispostavlja se da je to lokalni moćnik iz FSBa, čovek koji u njihovom kraju može sve da reši i da radi šta hoće, što isprva donosi ovom čoveku napredak u poslu i kvalitetu života, ali pre svega osećaj moći jer mu iza leđa stoji najjači siledžija u kraju, Država. Međutm, prijateljski odnos postaje hladan jer naš junak shvata kako njegov moćni prijatelj u stvari nije baš dobar tip, i ne pruža mu dovoljno odanosti i pažnje i za to sledi kazna da izgubi sve.

Ovo je otprilike putanja Putinove vladavine, od ranih dana kada je Rusima znatno unaprednio život, digao ih klasu iznad onoga gde su bili, povratio im osećaj značaja u međunarodnim odnosima a pre svega pred samima sobom i onda postepenog trošenja tog inicijalnog elana naroda prema njemu ali i njegovih sve strožih aktivnosti prema narodu.

Bikov ne pravi naturalistički film ali vrlo ubedljivo pokazuje kako je živeti u zajednici koju je jedan čovek privatizovao i u kojoj je on bog i batina i kontrološe bukvalno sve aspekte života, a zauzvrat traži da mu čovek preda svoje dostojanstvo.

Simbolika je jasna i aktuelna ali nije nametljiva i Bikov vrlo postepeno bez prevelike agresije prikazuje uspon i pad ruskog građanina koje je aspolutna moć jednog čoveka pomogla da se donekle popne i da onda odatle padne.

Veoma je zanimljiv motiv narodnih protesta protiv građevinskih i zagađivačkih projekata koje na radnom mestu suzbija upravo FSB, pokazujući kako se rešava "manjak ljubavi" i na grupnom nivou.

Bikov se trudi da rešava stvari kroz svoje prepoznatljive kadar sekvence, mada bez one sirovosti koju je imao Маиор. Kako je naše gledalčko upoznavanje sa Bikovim krenulo sa FESTa, ovo je zaista izvanredna prilika da se tamo i nastavi ovde godine.

* * * / * * * *