DREAMIN' WILD

Bill Pohlad je posle filma LOVE & MERCY snimio još jedan rokenrol biopic, ovog puta o ljudima koji su isto braća iz benda, sa različitim doprinosima istoriji muzike, ali sa tom razlikom da je ove protagoniste uspeh razorio na jedan drugi način.

Dok je LOVE & MERCY MERCY bio priča o čoveku koji razvija psihičke poremećaje ne samo dok je na vrhuncu svetske rokenrol slave, već dok je u fazi do ostavlja neizbrisih trag u istoriji popularne kulture, novi Pohladov film DREAMIN' WILD govori o ljudima koji su uprkos barbarogenijalnom delu ostali ne samo bez uspeha već potpuno obeležni neuspehom.

Međutim, Donnie i Joe Emerson ne bi bili ni prvi ni poslednji koji nisu uspeli u svetu rokenrola, da im se nije  desio sugarmanovski momenat - njihov samizdat LP je otkriven tridesetak godina po izlasku, prepoznat kao remek-delo, reizdat, neke pesme su obrađene i oni su dobili novu priliku da rekapituliraju svoj životni put pun melanholije.

Donnie je bio the talented one, kao multiinstrumentalista je snimio ceo album DREAMIN' WILD u kućnom studiju koji je otac sagradio za njih na imanju. Joe je svirao bubnjeve i doprinosio je pre svega svojim prisustvom i nesavršenim muziciranjem. Donnie je potom krenuo da se bavi muzikom, i na tom putu je otac morao da raskrčmi ogroman deo imanja ali uspeh je izostao, i zakasnelo otkrivanje albuma ga zatiče kao radnog muzičara koji vodi mali studio pred bankrotstvom, a Joea kao drvoseču u očevom poslu.

Pohladov film ima u sebi jednu vrlo specifičnu emociju. Naime, ovo je rokenrol biopic u kom naizgled nema drame. Svi junaci sve vreme rade prave stvari, a i kad pogreše to nisu neki melodramski obrti velike snage, međutim u emotivnom pogledu sve je vrlo dinamično u ovom filmu.

Casey Affleck u glavnoj ulozi i Pohlad uspevaju da izgrade jednu veoma specifičnu mešavinu umetničke sujete i duboke krivice kod Dona Emersona koji je imao punu podršku iz kuće i nije uspeo, i sada meditira ne samo o tome da mu je život prošao u neuspehu nego da je sa sobom povukao i sve ostale.

Uprkos tome što braća Emerson mogu biti percipirana kao slučaj ljudi kojima je zakasnelo priznanje pružilo možda i više od pune satisfkakcije prepoznavanja na vreme jer su dobili potvrdu da im je delo odolelo zubu vremena, iza tog hepienda krije se moćna slika dijaboličnosti pop muzike i ambicija koje se vrtlože oko nje.

Iako formalno konvencionalniji i po zahvatu skromniji od LOVE & MERCY, Pohladov film nosi čudnu kontemplativnost i osećajnost.

* * * / * * * *