THE GREEN SLIME je film Kinjija Fukasakua iz 1968. godine, snimljen s američkom glumačkom podelom i temom ali i sa japanskom ekipom. Scenaristi su takođe Amerikanci a među njima se izdvaja jedno ime - Bill Finger, bitan činilac i kreator iz DC Comicsa koji je u toj fazi probao da se okuša na filmu i televiziji.
Oduvek me je ovaj film nekako odbijao jer mi je VIRUS, kao najozbiljniji Fukasakuov pokušaj "internacionalizacije" bio prilično tanak, a ovo mi je delovalo kao neozbiljan pokušaj iste te stvari. Ipak, sada sam odlučio da prevazižem tu odbojnost i malo unesem nešto drugačije u ovu seriju Fukasakuovih repriza i premijera.
Nažalost, nisam mnogo pogrešio što sam izbegavao ovaj film jer zaista je reč o pokušaju koji zapravo nije čak ni u onom "so bad it's good" domenu, mada ja tu vrstu filma ne cenim i ne volim, već je reč o nečemu što je prosto bezveze.
Cela ta GREEN SLIME trashy dimenzija koja kreće od naslova, u filmu zapravno nije nimalo trashy shvaćena i samo delimično je trashy izvedena. Naime, naslovna supstanca je nešto slično onoj vanzemaljskoj matičnoj ćeliji iz Espinosinog filma LIFE, ove se konkretno hrani strujom i tu dobija malo kaiju dimenziju, a bića koja nastaju imaju u sebi tehničku izvedbu recimo Daleka iz DOCTOR WHO, sa malo kaiju elemenata što je bezveze i naivno ali meni nije bilo nešto urnebesno.
Štaviše, na nekom nivou ovaj film je relativno pismen samo nezanimljiv i besmislen što sve doprinosi tom utisku irelevatnosti.
Kako rekoh, nisam ljubitelj te "so bad it's good" estetike, ali ako bi mene neko pitao, ne bih ovaj film ubrajao u to. Ovo je jedan rutinski neuspeli SF horor a egzotično je samo to da su ga radili Japanci iza kamere, i to ozbiljni ljudi, i to da su ozbiljni se ne može sakriti čak i onda kad rade nešto što je atipično za njih.
* 1/2 / * * * *