SUPEREROI

Paola Đenovezea sam umeo da nazivam rediteljem za publiku koja se ne razume u film. Uprkos ogromnom uspehu "Potpunih stranaca" koji je imao svoje rimejkove na više jezika, i činjenici da je među retkim evropskim rediteljima koji imaju evidentan autoritet na blagajnama, u dosadašnjem opusu Đenoveze je mahom potpisivao estetski stagnantne filmove, bazirane na dobro skrojenim artificijelnim zapletima i masi dijaloga koji deluju mudrije nego što jesu, pozicionirajući se kao svojevrsni "Nolan za festivalsku publiku" jer na sličan način poput ovog Britanca uspeva da doda jednu glazuru prestiža nečemu što je u suštini bezvredno.

U novom filmu "Superheroji", međutim, Đenoveze ne samo da je domišljat u pogledu koncepta već na neki način nudi i svoj do sada najbolje zamišljen i izveden film.

"Superheroji" Paola Đenovezea

Koncept je jednostavan, imamo ljubavni par – ona je strip autorka, on je fizičar. Ona pravi strip o superherojima čija je supermoć sposobnost da se snalaze u ljubavnoj vezi, dok se on bavi mnogo apstraktnijim pa i fantastičarskim narativima kvantne fizike. Da li je Đenoveze svesno želeo da se uključi u polemiku sa Skorsezeom ili Kopolom ili ne – ali na kraju je napravio film koji deluje kao pokušaj da se izbori za mesto u bioskopima tako što će ljubavnu priču prikazati kao superherojsku.

Uprkos tome što su "Superheroji" u naslovu i što se film ponešto bavi miljeom strip-autora i izdavača, a naročito fanova – pa čak ima i scenu na konvenciji ljubitelja stripa – u sebi ne preuzima trope stripovske ekranizacije. Kao što ne preuzima ni naučni pristup romansi koji je recimo Mateo Hil sjajno iskoristio u filmu "Zakoni termodinamike".

Ovi motivi ipak provejavaju i umeju da začine jednu u suštini konvencionalnu, povremeno duhovitu ljubavnu priču, u kojoj Đenoveze konačno mnogo više i veštije koristi filmski jezik. Jedno od rešenja je komponovanje ranijih i drugih veza protagonista uporedo sa njihovom romansom, bez naglašavanja protoka vremena i kada se šta desilo koje u određenom smislu asocira na ideju multiverzuma.

Rešenje sa tim spojem osnovne ljubavne priče i onih okolnih ne dobaciju do remek-dela Žila Mimunija "Apartman" koji je krajem prošlog veka ozbiljno redefinisao formu ljubavnog filma kao takvog, i sasvim sigurno da Đenoveze u samom osnovu nema neku nekonvencionalnu ljubavnu priču, čak naprotiv, imaćemo niz podsećanja na mnoge klasike. Ali, u okolnostima kada u bioskopima tokom pandemije upravo jedini posao i mogu da naprave superherojski filmovi, "Superheroji" su dobar kontraprogram za one koji bi da gledaju jednostavnu melodramu.

U tom smislu, kada već Met Rivs želi da snima "Betmena" po uzoru na Bergmana, onda je Đenoveze solidan odgovor u kom se bergmanovska tema snima sa pitkošću blokbastera.

* * * / * * * *