LES OLYMPIADES Jacquesa Audiarda baziran je na prozi Adriana Tomine i nekoliko njegovih kratkih priča.
Da sam imao priliku da ga pogledam prošle godine, "na vreme", kada je izašao u Kanu svakako bi se našao na listi najboljih filmova godine, možda i na njenom samom vrhu. Audiard se odmiče od onoga čime se bavio najčešće a to su kriminalističke melodrame, u kojima varira doza krimića, ljubavne priče i ekscentričnosti.
Ovo je ljubavni film u tradicionalnom smislu te reči, smešten u okolnosti savremenog Pariza, emigrantskih zajednica, dejting aplikacija, neprestane potrage za uživanjem, gig-ekonomije, krize javnog sektora i svega onoga što čini ovaj trenutak.
Film govori o četiri junaka različitih polova, čiji se životi ljubavno i erotski ukrštaju, prepliću i razvijaju.
Audiard snima film crno-belo, sa samo jednom scenom u koloru, a pet lik u ovoj priči je sam Pariz kao prostor kojim se kreću ovi junaci, u kome žive i klizaju iz odnosa u odnos.
Audiardu scene strasti na filmu nisu strane, i ovde ih izvodi sa dozom spontanosti, humora i vatrenosti, tako lagano i komotno da se na kraju pomalo i zaboravi erotska dimenzija ovog filma koja itekako postoji. Ovo nije onaj klasični francuski art film u kom se dugo čeka da se desi neki seks i trpi dug filozovski razgovor. Ovde se seks dešava često ali se ni ne primeti jer je integrisan u priču i same odnos među junacima.
Audiard ima puno velkih filmova u svojoj karijeri, a ovaj spada među njih, iako je i on sam prošao nekako lagano kroz Kan, bez velikih nagrada, na putu da se nađe na listi najboljih učesnika koji nisu pobedili. Ipak, nemam nikakvu sumnju da će ovaj film itekako steći prestiž jer je neodoljiv.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment