COVER

Legendarni Bill Duke je sredinom dvehiljaditih, malo manje od dve decenije posle svojih najvećih uspeha ušao u fazu koketiranja sa filmovima namenjenim vernicima u SAD. Već dvadesetak godina odvijaju se pokušaji da se ta publika mobiliše filmovima raznih žanrova i mnogi filmovi su uspevali da naprave solidnu zaradu sa malim budžetima te je to privuklo pažnju i mejdžor studija. Najveći uspeh naravno ostaje THE PASSION OF THE CHRIST koji je dosegao status najgledanijeg i najprofitablinijeg filma sa R-rejtingom.

Duke je snimio tri filma namenjena hrišćanskoj publici u fazi za koju nije do kraja jasno da li je iznuđena ili namerna. Jedan je porodična komedija, jedan polemička drama a COVER je krimić i svakako je najneobičniji od sva tri.

Aunjanue Ellis koja je sada u centru pažnje zbog glavne ženske uloge u filmu KING RICHARD igra mladu majku i suprugu, inače vernicu koja je osumnjičena za ubistvo. Tokom ispitivanja ona nam predstavlja svoju istinu koja je na bizaran način campy.

Naime, zaplet COVERa se tiče miljea žena koje muževi varaju sa drugim muškarcima. Uprkos tome što u filmu postoji lik simpatičkog geja koji nudi i comic relief i melodramski eksces, film deluje možda ne direktno homofobno, ali svakako lišeno sluha za takve teme - naročito za standarde 2007. godine.

Bill Duke očigledno nije bio pravi čovek za ovaj materijal. Film je izveden solidno, i kako je on i producirao, ne deluje da je ne projektu bio puki egzekutor. Scenarista je Aaron Rahsaan Thomas koji je radio na brojnim serijama, među kojima su meni najdraže FRIDAY NIGHT LIGHTS i SOUTHLAND a kasnije je kreirao i reboot S.W.A.T.a. Snimatelj je Francis Kenny, čovek koji u svom opusu ima razne naslove, među kojima i NEW JACK CITY.

Konačno, glavnu ulogu igra Aunjanue Ellis koja je odranije bila veoma cenjena glumica. Međutim, ton filma, zaplet, način glumačke igre, sve to je poprilično promašeno. Međutim, prilično solidna egzekucija koja COVER čini filmom koji lako možemo zamisliti na malom ekranu, sprečava da se ti campy elementi akumuliraju u nešto što bi ovom filmu dalo perspektivu u trash bizarre cult krugu.

Film je naprosto bezveze. Jednim delom verovatno i zbog toga što iako nije pun antigej sentimenta iz verskih razloga, ipak jeste na sve svoje postojeće elemente preopterećen elementima američkog crkvenog filma koji ovoj temi nisu primereni. Samim tim ne može da sklizne ni u pravcu CRUISINGa. 

* 1/2 / * * * *