PANAMA

Mark Neveldine je po svemu sudeći bio manje talentovani deo dueta koji je snimio CRANKove. Za razliku od Briana Taylora koji je nastavio ulaznom putanjom i snimio genijalnu seriju HAPPY po Grantu Morrisonu, Neveldine je stagnirao, snimio slab horor VATICAN TAPES a novi film PANAMA snimao je za četrnaest pandemijskih snimajućih dana u Portoriku.

Za razliku od drugih reditelja koji snimaju tzv. geezer teasere u Portoriku, Neveldine ima ozbiljnu reputaciju koja čini da sada u intervjuima on sebe pomalo pravda i "pere" za PANAMU kroz priču o broju snimajućih dana.

Ono što je u filmu PANAMA zaista loše, i to nedopustivo jeste dizajn zvuka i skor. I za to nema opravdanja jer to je posao koji se mogao dobro uraditi i tokom pandemije. Dizajn zvuka uvek i jeste bio ono po čemu se B-film razlikovao od blokbastera, ali odavno se taj šuplji zvuk B-produkcije izgubio i maltene bi neki Tarantino morao da ga evocira. Ovde nažalost ne dobijamo throwback zvuk već prosto loš, prazan zvučni zapis koji je opterećen užasnim skorom sačinjenim od stock numera.

Stock numere ne moraju nužno biti loše. Štaviše mogu biti i jako dobre, samo eto nisu krojene za delo u kom se koriste. Ovde su međutim uzete neke melodije koje možda i nisu stock ali tako zvuče i onda su potpuno pogrešno postavljene.

Umesto da ton pokrije neke deficite filma on ih u slučaju PANAME dodatno pojačava.

Cole Hauser igra plaćenika kog CIA šalje u Panamu 1989. da obavi neki dil sa nikaragvanskim Contrasima. Mel Gibson igra njegovog šefa i mentora koji ga dole šalje.

Cole Hauser igra glavnu ulogu, dok se Mel pojavljuje na ekranu na početku i na kraju, ali je njegov duh prisutan kroz voiceover sve vreme pa je protagonističniji u svesti gledalaca nego što je realno na ekranu.

Uspeh serije YELLOWSTONE učinio je Colea Hausera većom zvezdom nego što je ikada bio i uprkos tome što nikada nije ima snage da bude samostalni leading man, postao je jedan od onih glumaca koji može da odigra veći deo filma ili serije dok god ima neka veća zvezda da postavi ton. I ovde to radi Mel Gibson, njegov mentor koji mu je dao starring vehicle PAPARAZZI.

Neveldine se razlikuje od tipičnih DTV i geezer teaser reditelja po tome što nije priučeni kaskader već ima nešto iza sebe te je evidentan njegov pokušaj da bude domišljat i nekako podigne na viši nivo ovu akciju zbudženu za 14 dana. Neveldine ubacuje humorističke detalje, uvek ima neke golotinje kada nema šta drugo zanimljivo da se vidi u kadru, a Cole Hauser i Mel Gibson kad se pojavi su potpuno posvećeni zadatku.

Neveldineov trud, dve glavne zvezde i taj throwback element da se sve dešava u epohi - na kojoj se ne insistira mnogo ali je zanimljiv detalj, čine da PANAMA bude atipičan geezer teaser jer se svi u ekipi trude.

Dodavanje obnaženih žena sve gura kao teritoriji erotskog trilera devedesetih - premda ovo nije erotski triler - i ima jednu zdravu exploitation crtu.

Neveldine i Hauser nose celu stvar sa Melovom podrškom. Nisu imali mnogo repromaterijala ali su napravili film koji je pitak i zanimljiv, naročito kad se svi činioci imaju u vidu.

Kad je reč o Hauserovim mentorima, Gibsonu je ovo svakako pad s konja na magarca, ali Wingsu ovo nije ništa čudno, naprosto ovakav projekat bi smatrao svojim comebackom.

* * * / * * * *