EVERY DAY je ekranizacija vrlo neobičnog romana Davida Levithana koja raduje na više načina, počev od toga da film na početku nosi logo nekadašnjeg studija Orion. Druga stvar koja raduje jeste sama neobičnost premise romana, koja je preneta i u film. Dakle, reč je o YA romanu o tome kako se jedna srednjoškolka zaljubi u entitet koji prelazi iz telo u telo svakog dana. Dakle, ljubav se ostvaruje između devojke i entiteta koji je svakog dana neko drugi.
Premisa je vrlo neobična i provokativna za film namenjen širokoj publici a naročito omladini. Levithan i reditelj Sucsy imaju pred sobom dva krupna izazova. Jedan je pokušaj da se plasira tema kako je ljubav unutrašnja stvar i kako zapravo nema mnogo veze sa fizičkim oblikom, to je jedna poruka tolerancije i razumevanja u vremenima kada su najveći socijalni prodori upravo u tom segmentu. Međutim, ono što je mnogo komplikovanije je drugi segment priče a to je kako napraviti zadovoljavajući kraj priče izvan ovog koncepta, odnosno kako doći do pouke da na kraju krajeva junakinja mora da zavoli drugog čoveka a ne entitet koji menja obličja.
Sucsy je uspešniji u prvom nego u drugom zadatku, ali na kraju krajeva sa oba uspeva da se izbori. Glumačka ekipa je razigrana i spremna za izazove, Angourie Rice je predvodi u glavnoj ulozi, a među sporednim likovima izdvajaju se Justice Smith i Maria Bello kao glumci koje rado gledamo.
Sucsy zaslužuje priznanje kako je u pogledu vizuelnih akcenata ali i detalja u glumačkoj igri definisao ljude u koje ulazi "entitet" i ovu suštinski kompleksnu priču uspeo je da realizuje jednostavno i razumljivo, u filmu koji je dozirano estetizovan i atmosferičan.
Činjenica da je EVERY DAY potekao sa književne YA scene i ušao u svet YA ekranizacija pokazuje da nije sve što na njoj nastaje automatski za odbacivanje. Roman je dobio i nastavak. Ne verujem da će ga dobiti film, niti je neophodno, ovo je dobro taman ovakvo kakvo je.
* * * / * * * *
Premisa je vrlo neobična i provokativna za film namenjen širokoj publici a naročito omladini. Levithan i reditelj Sucsy imaju pred sobom dva krupna izazova. Jedan je pokušaj da se plasira tema kako je ljubav unutrašnja stvar i kako zapravo nema mnogo veze sa fizičkim oblikom, to je jedna poruka tolerancije i razumevanja u vremenima kada su najveći socijalni prodori upravo u tom segmentu. Međutim, ono što je mnogo komplikovanije je drugi segment priče a to je kako napraviti zadovoljavajući kraj priče izvan ovog koncepta, odnosno kako doći do pouke da na kraju krajeva junakinja mora da zavoli drugog čoveka a ne entitet koji menja obličja.
Sucsy je uspešniji u prvom nego u drugom zadatku, ali na kraju krajeva sa oba uspeva da se izbori. Glumačka ekipa je razigrana i spremna za izazove, Angourie Rice je predvodi u glavnoj ulozi, a među sporednim likovima izdvajaju se Justice Smith i Maria Bello kao glumci koje rado gledamo.
Sucsy zaslužuje priznanje kako je u pogledu vizuelnih akcenata ali i detalja u glumačkoj igri definisao ljude u koje ulazi "entitet" i ovu suštinski kompleksnu priču uspeo je da realizuje jednostavno i razumljivo, u filmu koji je dozirano estetizovan i atmosferičan.
Činjenica da je EVERY DAY potekao sa književne YA scene i ušao u svet YA ekranizacija pokazuje da nije sve što na njoj nastaje automatski za odbacivanje. Roman je dobio i nastavak. Ne verujem da će ga dobiti film, niti je neophodno, ovo je dobro taman ovakvo kakvo je.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment