Michael Anderson je 1975. godine snimio DOC SAVAGE: THE MAN OF BRONZE, ekranizaciju proto-superherojskog propertyja koji je objavljivan u formi romana, stripa i radio serijala. U tom smislu, DOC SAVAGE može da se tumači kao proto-superherojski film. Samo tri godine kasnije izlazi Donnerov SUPERMAN, film koji je definisao profil savremenog superherojskog filma od kog se u suštini nije odstupilo ni do danas.
Andersonov DOC SAVAGE nažalost više može da se dovede u vezu sa Hodgesovim FLASH GORDONom iz 1980. godine, u kome je jedan relativno straight ali bez svake sumnje pulpy superheroj dobio campy tretman i doveden do granice parodije. Andersonov postupak je otvoreno parodičan, to najbolje potvrđuje goofy muzika a konačno i završni obračun u kome se natpisima naglašavaju borilačke veštine kojima se služe Doc Savage i njegov protivnik Captain Seas.
DOC SAVAGE je produkcija Georgea Pala, kultne figure američkog filma fantastike pa je tim pre simptomatično da je ovaj property tretiran kao parodija jer je upravo ovaj pducent pokušavao da showmanship pulp sadržaja a naročito SFa digne na najviši mogući nivo. Međutim, očigledno da je u tom trenutku tradicija 30s pulpa još uvek bila predmet podsmeha a još se uvek nisu desili Spielbergovi i Lucasovi filmovi koji su to uveli u A-produkciju.
Iako su Spielberg i Lucas bili deo Novog Holivuda, oni su reformisali tamošnju produkciju pre svega kroz A-tretman B-sižea pa u tom pogledu možemo reći kako je Andersonov film po tom posprdnom duhu spram pulpa tridesetih negde više u duhu kontrakulture nego oni sami. Indiana Jones će ubrzo potom slične ovakve sižee tretirati sa punom uverenjem i obiljem humora koji nije parodičan.
Ne treba da čudi da je DOC SAVAGE kao Warnerov adut te 1975. godine na blagajnama izmasakrirao upravo JAWS i gurnuo ga u zaborav u koji nije potonuo samo zato što je bio preveliki eksces. Međutim, na eradikaciji DOC SAVAGEa se ne završavaju Andersonove muke sa JAWSom. Naime, upravo je sličnost sa JAWS dovela do opšteg otpisivanja njegovog izvanrednog natural horora ORCA koji je tek kasnije uspeo da stekne kultni status.
* 1/2 / * * * *
Andersonov DOC SAVAGE nažalost više može da se dovede u vezu sa Hodgesovim FLASH GORDONom iz 1980. godine, u kome je jedan relativno straight ali bez svake sumnje pulpy superheroj dobio campy tretman i doveden do granice parodije. Andersonov postupak je otvoreno parodičan, to najbolje potvrđuje goofy muzika a konačno i završni obračun u kome se natpisima naglašavaju borilačke veštine kojima se služe Doc Savage i njegov protivnik Captain Seas.
DOC SAVAGE je produkcija Georgea Pala, kultne figure američkog filma fantastike pa je tim pre simptomatično da je ovaj property tretiran kao parodija jer je upravo ovaj pducent pokušavao da showmanship pulp sadržaja a naročito SFa digne na najviši mogući nivo. Međutim, očigledno da je u tom trenutku tradicija 30s pulpa još uvek bila predmet podsmeha a još se uvek nisu desili Spielbergovi i Lucasovi filmovi koji su to uveli u A-produkciju.
Iako su Spielberg i Lucas bili deo Novog Holivuda, oni su reformisali tamošnju produkciju pre svega kroz A-tretman B-sižea pa u tom pogledu možemo reći kako je Andersonov film po tom posprdnom duhu spram pulpa tridesetih negde više u duhu kontrakulture nego oni sami. Indiana Jones će ubrzo potom slične ovakve sižee tretirati sa punom uverenjem i obiljem humora koji nije parodičan.
Ne treba da čudi da je DOC SAVAGE kao Warnerov adut te 1975. godine na blagajnama izmasakrirao upravo JAWS i gurnuo ga u zaborav u koji nije potonuo samo zato što je bio preveliki eksces. Međutim, na eradikaciji DOC SAVAGEa se ne završavaju Andersonove muke sa JAWSom. Naime, upravo je sličnost sa JAWS dovela do opšteg otpisivanja njegovog izvanrednog natural horora ORCA koji je tek kasnije uspeo da stekne kultni status.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment