KANGAMBA

KANGAMBA je film Rogelio Parisa iz 2008. godine. Reč je o ekranizaciji bitke za Kamgambu u Angoli koju su vodile angolansko-kubanske snage protiv pokreta UNITA iza kog je stajala podrška aparthejdskog režima Južne Afrike. Parisov film se može posmatrati kao punokrvni combat movie. Sniman je na lokaciji u Angoli i nema nikakve sumnje da se nije štedelo kad je reč o rekonstrukciji borbe i događaja.

Ono u čemu KANGAMBA oskudeva jesu dva elementa, jedan je vođenje priče a drugi je faktura slike. Film je sniman na elektronici, vrlo ozbiljno i dobro ali čini se da transfer na DVD nije rađen sa flmske kopije nego sa digitalnog zapisa tako da slika ima tu dubinsku oštrinu i bistrinu koja odaje digitalu. To nije prevelika smetnja ali sam film je ipak pravljen kao spektakl pa mu to stoji kao nedostatak.

Rogelio Paris je snimio film CARAVANA koji je prikazao rane dane rata u Angoli, dakle, tema mu je poznata a KANGAMBA je drugačiji projekat jer je komemorativniji u polazu.

Međutim, i KANGAMBA kreće iz pozicije priče o oficiru osobenjaku koji baš i ne prednjači u junačenju i prihvata sa dozom gročine slanje na front. Ali, onda kao veliki zavodnik pada na prelepu lokalnu udovicu a potom tokom borbe razvija ratnički duh. Film stoga ima početak koji se fokusira na ljude ali kako stvari odmiču, sve se više fokusira na trope ratnog filma i na komemorativni karakter priče.

Rogelio Paris se snalazi na oba fronta. Idu mu podjednako i karakterni delovi i bitka, ali u jednom trenutku, nevolje krećeu kada previše “proširi” priču pa krene da prikazuje i oficire iz Havane, i lokalne komandante i protivnike koji su sa druge strane. Paris nije imao potrebe za tim zahvatima jer je film učinio epizodičnim, rasplinutiom a na kraju je i potpuno izgubio nit glavnog junaka koju je jako brižljivo gajio.

Slično filmovima SANDS OF IWO JIMA i AFGHAN BREAKDOWN i kod Parisa glavni junak gine od metka koji ga sustiže posle bitke, i to je rešenje čiju neophodnost nažalost nisam prepoznao.

U svakom slučaju, ako imamo u vidu stalne kritike za flagwaving aspekte američkog filma, zanimljivo je videti kako jedna komunistička kinematografija poznata po svojoj avangardnosti pa i disidentstvu u odnosu na vladajuće figure, pribegava identičnim flagwaving strategijama kojih se ni jedan Milius ne bi postideo, s tim što bi ih on garnirao i humorom kog kod Parisa više nema kada krene bitka.

KANGAMBA je film koji zaslužuje pažnju ljubitelja ratnog filma. Pre svega kao informacija o tome kakve doprinose tom žanru daju Kubanci. Isto važi i za ljubitelje vojnih pitanja, ovde mogu da vide razne rodove kubanse vojske u akciji, na autentičnim lokacijama u maniru sovjetskog spektakla u kome se ne pita “šta košta”. Verujem da je i Angola podnela solidan deo troška snimanja ovog filma.

RED SCORPION je jedan od najpopularnijih filmova o Bush Warsima, a zanimljivo je da taj film ima finansijere iz prikrivene lobističke aparthejdske organizacije i da je bio jasno usmeren prema stvaranju javnog mnenja o kubanskom prisustvu u Angoli. Kubanci nisu izbegavali snimanje svojih filmova o ratu u Angoli, ali nisu odgovorili u formi bliskoj RED SCORPIONu već nečim kao što je KANGAMBA.

Parisov film je često deo raznih retrospektiva kubanskog filma u raznim zemljama, što po kulturnim centrima, što po staljinističkim partijama. Kubanski filmski institut je izdao vrlo ozbiljno DVD izdanje na dva diska sa raznim bonusima. 

Nadam se da će biti prilike da ovaj film vidimo i negde u Beogradu na velikom ekranu.

* * 1/2 / * * * *