1984

Reprizirao sam 1984 Michaela Andersona, prvu ekranizaciju literarnog klasika Georgea Orwella iz 1956. godine. O značaju Orwellovog romana ne treba trošiti reči, ali su i njegove ekranizacije jako važne jer su aluzije na Velikog Brata u vizuelnom žargonu postale jako česte. I na filmu, i u video spotovima, i u ilustracijama, aluzije na Velikog Brata su vrlo česte a Andersonov film ke praktično kanonska ekranizacija tog materijala. I dana zbilja, najsugestivnija slika koja aludira na Velikog Brata jeste crno-bela i na njoj se ovaj lik javlja sa katodnog televizijskog ekrana pred masom ljudi u nekom pogonu ili na ulici.

To su prizori koje je pre 62 godine snimio Michael Anderson, pa možemo reći da je Orwellova knjiga svoju vizuelnu kodifikaciju doživela upravo kroz njegov film. 

U pogledu same literarne adaptacije, Anderson se u naćelu drži Orwellovog predloška ali ga vešto svodi na jednog junaka, na jedan događaj, na jedan zaplet, na jedan odnos dok sav ostali world building ostavlja u svojevrsnom ehu oko glavne priče. U tom pogledu, Andersonov film na neki način vrši literarnu adaptaciju metodom redukcije, ali u tom reduciranju uspeva da obuhvati neke od osnovnih karakternih slojeva romana, a da u izvesnom smislu zapostavi sam opis društvene i represivne dinamike koji je kod Orwella zbilja briljantan. 

Ako imamo u vidu da je Anderson “sabio” Orwella u jednoipočasovnu formu, onda ovako redukcionistička ekranizacija zaslužuje pohvalu jer zapravo nudi čitav niz konvencionalnih tumačenja ovog romana. Naravno, Orwellov roman je klasik koji nudi jako veliki broj čitanja pa 1984 nije definitivna ekranizacija u tom pogledu.

Ipak, u odnosu na istoriju filma, bitno je naglasiti da je 1984 jedan od temeljnih distopijskih filmova koji je ostavio snažan uticaj na dalji razvoj ovog podžanra u čijim se temeljima redovno prepoznaje Andersonov rukopis.

* * * / * * * *