Pogledao sam GLADIATORERNA Petera Watkinsa, pseudo-dokumenatarac o futurističkom svetu, jako sličnom tadašnjem, u kome su velike sile odlučile da umesto ratova naprave reality show u kome će se nadmetati njihove vojne formacije u “malim kontrolisanim ratovima”. Iako nisu za poređenje, uostalom GLADIATORERNA je film iz 1969. neporedivo sam više uživao u filmu ROBOT JOX koji je Stuart Gordon snimio na istu temu. Možda je to zato što sam infantilni ljubitelj žanrovskog filma, a možda i zato što je GLADIATORERNA nažalost preopterećen opštim mestima i ni na koji način ne uspeva da nadgradi ni svoj pripovedački postupak, ni svoju narativnu, ali ni ideološku premisu. Dvadeset godina kasnije Gordon je snimio B-film u kome je tu istu premisu odveo mnogo dalje, za početak, plasiravši je u formi SF šunda, i obraćajući se publici kojoj bi zapravo možda neka politička pouka i bila potrebna, na određeni način secirajući i populizam i populističke filmske forme.
Watkins ne ide nikuda sa svojom premisom, i svaki iskorak samo devalvira ono što je zanimljivo u samom početku. Cronenbergov redovni saradnik Peter Suschitsky je slikao ovaj film i fotografija je jedan od najpristojnijih elemenata ove produkcije. Naravno, dozvoljavam da je GLADIATORERNA verovatno bio prava senzacija kada je izašao 1969. godine kada je pobedio i na tršćanskom festivalu fantastike.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment