ANT-MAN

Pogledao sam ANT-MAN Peytona Reeda. Ova Marvelova ekranizacija stiže sa negativnom reputacijom zbog otpuštanja Edgara Wrighta jer nije hteo da se uklopi u konvenciju MCU. Ipak, dolazi i sa pozitivnom predrasudom zbog činjenice da je film režirao Peyton Reed, potpisnik nekoliko odličnih filmova među kojima je remek-delo DOWN WITH LOVE.

Peyton Reed se ovim filmom vraća korenima, počecima, on je krenuo radeći goofy rimejke goofy Disneyevih filmova za televiziju i ANT-MAN je upravo to, deo Marvelove franšize koja vraća Dinsey u okvire filmova za ne naročito zahtevnu decu.

Međutim, iako nije Edgar Wright i prihvata rediteljsku konvenciju MCU koja vonja po televiziji, naročito u scenama dijaloga, Reed ipak uspeva da uspešno nasledi deo zaostavštine koju su ostavili Edgar Wright i Joe Cornish kao scenaristi. Za početak, Wright i Cornish su postavili ANT-MAN kao film koji ima likove, priču i zaokruženost, iako se putem određenih kopči naravno ugrađuje u MCU. Zatim, film su pogurali u pravcu Amblina, sa porodicom u centru pažnje koja je ugrožena razvodom i može se obnoviti očevim podvigom. Kod Spielberga doduše, obično to radi dete.

Reed je reditelj visoke vizuelne kulture što se u ovom filmu paradoksalno ne oseća u onoj meri u kojoj bi trebalo. S druge strane, on nije reditelj akcionih filmova i zato ANT-MAN ne upada u amok Marvelovih filmova u kojima second unit preuzme uzde i snima nešto svoje, potpuno drugačije od onoga što radi unit sa glumcima. ANT-MAN je u tom smislu koherentan film, za koji se vidi da ga je radila jedna uigrana ekipa saradnika. Akcione scene su zanimljive ali su duhovite i pomalo goofy, taman onoliko da se oseti Reedov pečat.

ANT-MAN je takođe throwback osamdesetih kao i GUARDIANS samo što je ipak malo orignalniji.

Kad je reč o scenariju, ovo je origin story i u tom pogledu ima sličan problem kao IRON MAN, dakle glavni konflikt krene prekasno, film propisno ni “ne počne” sve do polovine, premda zapravo treba da defiišemo koji element priče zapravo čini ono što treba da počne. Ako je to konflikt sa negativcem, film “počinje” kasno ali ako je pretvaranje Scotta Langa osnovna tema, onda počinje na vreme. Rečju, ovo je film koji je više origin story nego što ima fokus na duel dva junaka - premda, funkcioniše zaokruženo.

Paul Rudd kanališe B-verziju Bena Afflecka i ponekad se zapitam koliko bi film bio bolji da je mao harizmatičnihjeg glumca u glavnoj ulozi. Rudd kao i Reed, nije akcioni tip i to je OK, ali za nijansu je previše bled u odnosu na zahteve priče. isto važi i za Evangeline Lilly. Dok je ona priličan promašaj u podeli, inače nasleđen od Edgara Wrighta, Rudd je na granici, korektan ali je mogao biti i bolji. Michael Douglas se zbabio ali je naravno u odnosu na sve ostale glumce u filmu tata u svakom pogledu.

ANT-MAN ima razne vidove stagnacije u sebi, ali kada mu se odbije deo na uravnilovku koju nameće MCU, plus kada se konstatuje da je u drugim deonicama zaista vrlo simpatičan, i da je za razliku od GUARDIANS OF THE GALAXY (koji je bogatiji, duhovitiji i bolji ukupno uzev) uspeo da pevaziđe problem tankog negativca, onda mogu reći da je reč o naslovu koji ostavlja bolji utisak od onoga što su mu zaista fundamentalne vrednosti. 

* * * / * * * *