Ami Canaan Mann, kćer velikog Michaela, posle filma u kome je anticipirala TRUE DETECTIVE, pre nego što će u drugoj sezoni TRUE DETECTIVE postati još direktnije dužan njenoj porodici, napravila je zanimljiv zaokret u karijeri sa filmom JACKIE AND RYAN. Njen treći film je vrlo konvencionalna starovremska melodrama smeštena u američku provinciju i govori o train-hopping filk kantautoru koji luta amerikom da bi mu se odjednom desila jedna od ključnih mitema holivudskog vesterna, ljubav sa samohranom majkom, olakšana time što majku igra Katherine Heigl, i što je nekada bila country pevačia sa diskografskim ugovorom koja se posle propasti cele industrije povukla.
JACKIE AND RYAN je drugačiji od uobičajenih melodrama smeštenih u američku unutrašnjost koje mahom dolaze sa indie scene, naprosto zato što sve što ne može da proizvede globalni plasman biva gurnuto u indie. JACKIE AND RYAN je u svom postupku vrlo mejnstrim i baš zato danas deluje kao nešto bliže televiziji nego bioskopu.
Susret sa ovom vrstom filma koji ne samo da je vrsta u izumiranju, već je odavno istrebljen, a bio je okosnica kinematografije sedamdesetih pa i osamdesetih je prijatan i nostalgičan, ali JACKIE AND RYAN naprosto nije taj film koji bi mogao da oživi ovu vrstu melodrame.
U ovom filmu ništa nije naročito slabo, ali je malo šta i impresivno izuzev odlično postavljenog početka, naročito u rediteljskom pogledu. Otud, ovaj film se mahom kreće predelima korektnog, a to nažalost u ovoj inflaciji ponude naprosto nije dovoljno.
Na kraju, ostaje pitanje da li je i mogućnost recepcije ovakvog filma poremećena estetikom ekscesa, gde su i komercijalnost, i hermetičnost, i i artizam i emocije obično dovedeni do ekscesa. Tim pre JACKIE AND RYAN deluje kao film koji najbolju sudninu može imati na malom ekranu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment