PAPER TOWNS

Pogledao sam PAPER TOWNS, drugi film Jakea Schreiera, mladog reditelja koji je debitovao odličnim indie ostvarenjem ROBOT & FRANK. PAPER TOWNS je mnogo sigurniji studio projekat za njega, ekranizacija romana Johna Greena koji je prošle godine imao iznenadni megahit sa FAULT IN OUR STARS. PAPER TOWNS je radila prestižna ekipa, scenario su napisali pisci indie senzacije 500 DAYS OF SUMMER, a okupljena je prvoklasna mlada glumačka ekipa.

PAPER TOWNS nije baš film za moj uzrast, gledao sam ga radi industrijske špijunaže i verujem da je moja percepcija njegovih nedostataka oštrija od one koju bi imala njegova ciljna grupa što govori u korist filma. Nisam čitao Greenov roman ali sam čuo da je vešt pisac omladinske literature, ali u ovom filmu jasni su tonovi koje Schreier pokuava da spoji u celinu, to je ljubavna priča, zatim omladinska pustolovina sa elementima misterije i gross out kontemplacija o trojici najboljih prijatelja. Iako je rizikovao da mu se film rasloji na tri filma, to se nije dogodilo, i svaki od ova tri sloja i linije odnosa funkcioniše, s tim što je meni kao gledaocu najviše prijao ovaj deo o drugarstvu.

U određenom smislu PAPER TOWNS želi da bude RISKY BUSINESS našeg doba, samo bez one korozivnosti koju je doneo Brickmanov film, i sa mnogo gorčom poukom nego što je postojala pre tridesetak godina, čime on iskoračuje pomalo i u domen indie filma.

Svi ovi uticaji pokuazuju Schreierovu rediteljsku artikulisanost i spremnost da u svoj visokoestetizovan proizvod inkorpoporira razne uticaje i ponegde “postavi” mejnstrim i nekim indie mitemama, i nekim alter-detaljima kao što je recimo Woody Guthrie itd.

Cara Delevigne koja igra misterioznu devojku oko koje se vrti cela priča je možda najslabija karika u celom glumačkom ansamblu, iako kada se zaokruži priča, pitanje je da li je baš tako ili je ona odigrala baš ono što treba. Svakako da na nju treba obratiti pažnju jer je glumica u ekspanziji koja iskoračuje u sve od indie do superherojskog filma. Nat Wolff s druge strane je izvanredan u glavnoj ulozi, i uspeva jako dobro da kanališe “običnost” svog junaka a da je učini filmski atraktivnom. Austin Abrams i Justice Smith su pravo otkriće kao njegovi sidekickovi.

Ukupan nivo realizacije je vrlo visok i moram priznati da je možda razlog u tome što ovaj rukavac omladinskog filma baš i ne pratiim, ali realizacija je na jako visokom nivou. Schreierov rediteljski postupak je promišljen i precizan. Film je doduše mogao biti stesan za kojih desetak minuta ali to ne predstavlja veliki problem. 

* * * / * * * *