Pogledao sam SARAJEVO - DAS ATTENTAT Andreasa Prochaske. Reč je o televizijskom filmu koji je koliko vidim po nekim kritikama tretiran i kao bioskopski rad, premda nema nikakve sumnje da je imao svoju premijeru na malim ekranima. Moguće je da distributeri nude i tu opciju, ali sumnjam da će ovaj film igde ići u bioskope. Međutim, sasvim sam siguran da će ga mnoge televizije prikazati ove godine na Vidovdan. Znam da je John Reynolds pogledao ovaj film i da mu je prihvatljiv, i u tom pogledu se ne samo slažem sa njim, već smatram da bi bio prvorazredni skandal ako RTS NE PRIKAŽE ovaj film za stogodišnjicu.
DAS ATTENTAT je svojevrsni JFK na temu Sarajevskog atentata. Prochaskin film se doduše razlikuje po tome što je duprlo kraći i kao dramsku okosnicu priče uvodi i prilično zaslađenu ljubavnu priču između Lea Pfefera, istražnog sudije koji ovde dobija funkciju Jima Garrisona, i srpske gospođice iz imućne sarajevske kuće. "Teorija zavere" koju iznosi Prochaska je slična onoj iz JFKa - mladobosanci su izvršioci ali su najveći profit mogli ostvariti samo eksponenti i vlasnici austrijskog i nemačkog vojnoindustrijskog kompleksa. U tom smislu, mladoboanci su prikazani kao idealisti, skloni levici i ne implicira se nikakva ni tajna ni javna velikosrpska agenda niti ikakva umešanost Kraljevine Srbije. Štaviše, DAS ATTENTAT kaže da okolnosti pod kojima se desio atentat otvoreno sugerišu da je Ferdinand podmetnut mladobosancima i žrtvovan da bi počeo Veliki rat.
Prochaskina rekonstrukcija epohe je kamerna ali solidna, sve scene su vešto realizovane, akcenat je naravno na karakterima i na odnosima, ne na masovkama, i ako izuzmemo par situacija u kojima se insistira na uspostavljanju konvencije zašto svi i kad ne moraju govore nemački, DAS ATTENTAT dobro funkcioniše.
Ovaj televizijski film nema potencijal da crossoveruje kod onih koje tema barem iole ne zanima. Ipak, za nas je značajno da u opštem trendu binladenizacije Srba pojavi film koji pretenduje da baziran na činjenicama a govori nama u korist. To što su Srbi sada postali negativci za koje je lako objasniti da su esencijalno zli u fikciji, predstavlja manji problem - uostalom to je dovelo do nastanka antiheroja Nika Belića. Međutim, filmovi koji tvrde da su bazirani na činjenicama, kao što je onaj Angelinin, su problem.
DAS ATTENTAT je svojevrsni JFK na temu Sarajevskog atentata. Prochaskin film se doduše razlikuje po tome što je duprlo kraći i kao dramsku okosnicu priče uvodi i prilično zaslađenu ljubavnu priču između Lea Pfefera, istražnog sudije koji ovde dobija funkciju Jima Garrisona, i srpske gospođice iz imućne sarajevske kuće. "Teorija zavere" koju iznosi Prochaska je slična onoj iz JFKa - mladobosanci su izvršioci ali su najveći profit mogli ostvariti samo eksponenti i vlasnici austrijskog i nemačkog vojnoindustrijskog kompleksa. U tom smislu, mladoboanci su prikazani kao idealisti, skloni levici i ne implicira se nikakva ni tajna ni javna velikosrpska agenda niti ikakva umešanost Kraljevine Srbije. Štaviše, DAS ATTENTAT kaže da okolnosti pod kojima se desio atentat otvoreno sugerišu da je Ferdinand podmetnut mladobosancima i žrtvovan da bi počeo Veliki rat.
Prochaskina rekonstrukcija epohe je kamerna ali solidna, sve scene su vešto realizovane, akcenat je naravno na karakterima i na odnosima, ne na masovkama, i ako izuzmemo par situacija u kojima se insistira na uspostavljanju konvencije zašto svi i kad ne moraju govore nemački, DAS ATTENTAT dobro funkcioniše.
Ovaj televizijski film nema potencijal da crossoveruje kod onih koje tema barem iole ne zanima. Ipak, za nas je značajno da u opštem trendu binladenizacije Srba pojavi film koji pretenduje da baziran na činjenicama a govori nama u korist. To što su Srbi sada postali negativci za koje je lako objasniti da su esencijalno zli u fikciji, predstavlja manji problem - uostalom to je dovelo do nastanka antiheroja Nika Belića. Međutim, filmovi koji tvrde da su bazirani na činjenicama, kao što je onaj Angelinin, su problem.
No comments:
Post a Comment