Pogledao sam ОКОЛОФУТБОЛА Antona Bormatova, film o ruskim fudbalskim huliganima, konkretno navijačima moskovskog Spartaka i njihovim dogodovštinama. U ovaj milje je smešten jedan od najboljih filmove poslednje decenije prošlog veka - I.D. Philipa Davisa ali i dosta smeća, a ОКОЛОФУТБОЛА se bez većih nedoumica može smestiti u najgore filmove o navijača ikada snimljene.
Bormatov je napravio priču koja ne funkcioniše ni na jednom nivou i šteta je što inače dinamična ruska navijačka scena nije bolje prikazana u prvom filmu koji bi mogao dobiti i internacionalnu pažnju, naročito jer je nesrećni ОКОЛОФУТБОЛА privukao pažnju po svojim kontroverznim nastupima na festivalima.
Bormatov pokazuje određenu tehničku uglačanost reklamdžijskog tipa u visokoestetizovanim ali potpuno umrtvljenim prikazima tuča i glamurizovane Moskve, sa svojim besprekorno doetranim navijačima-kicošima, njihovim japanskim džipovima i glamuroznim pratiljama. ОКОЛОФУТБОЛА se ne može čak optužiti ni za fetišizovanje navijačkog miljea pošto nisam siguran da navijači sebe baš ovako vide.
Naravno, stvaranje šika od urbane buntovničke subkulture nije novost i ima autora koji to sjajno rade, recimo Romain Gavras, ali Bormatov je mnogo bliži rediteljima srpskih reklama za mobilnu telefoniju.
Zaplet sa navijačima koji sumnjaju da ih enko odaje policiji, bi imao više smisla kada bi likovi imali jasnije profile i kada bi publici iole stalo do toga da se spasu i da se otkrije ko je izdajnik. Zaplet sa ljubavnim trouglom koji se rađa kada navijač-profesor istorije priprema devojku svog saborca za istipt (privatni časovi istorije su inače prilično bizaran detalj, ne znam da se iko spremao za ispit iz takvog predmeta sa privatnim učiteljem) imao bi težinu kada bi imao bilo kakvu ulogu u zapletu i kada bi ta izdaja na neki način uticala na navijačku grupu.
Sam dizajn filma je svež utooliko što se priča dešava u savremenoj Rusiji, i da Bormatov ne bira toliko vesternizovane lokacije, film je mogao barem na tom nivou biti zanimljiv. Međutim, jedina utakmica koju vidimo je Spartak - CSKA a ona se oduigrava na stadionu koji svaki drugi dan gledamo u Ligi šampiona i drugim evro(azijskim) kupovima, dakle ni tu nema tog ugođaja koju nose istočnoevropske lige a naročito ruska koja je mimo "velike četvorke" uglavnom mrak mrakova.
Teško mi je da utvrdim kome je Bormatov namenio ovaj film ali sa skorom od tri miliona dolara zarađenih na ruskim blagajnama, rekao bih da je naišao na dobar odziv u Rusiji i Ukrajini, dakle povezao se sa domaćom publikom.
Koliko vidim, ОКОЛОФУТБОЛА počeo je da stiče određeni kultni status i među navijačima kod nas.
* 1/2 / * * * *
Bormatov je napravio priču koja ne funkcioniše ni na jednom nivou i šteta je što inače dinamična ruska navijačka scena nije bolje prikazana u prvom filmu koji bi mogao dobiti i internacionalnu pažnju, naročito jer je nesrećni ОКОЛОФУТБОЛА privukao pažnju po svojim kontroverznim nastupima na festivalima.
Bormatov pokazuje određenu tehničku uglačanost reklamdžijskog tipa u visokoestetizovanim ali potpuno umrtvljenim prikazima tuča i glamurizovane Moskve, sa svojim besprekorno doetranim navijačima-kicošima, njihovim japanskim džipovima i glamuroznim pratiljama. ОКОЛОФУТБОЛА se ne može čak optužiti ni za fetišizovanje navijačkog miljea pošto nisam siguran da navijači sebe baš ovako vide.
Naravno, stvaranje šika od urbane buntovničke subkulture nije novost i ima autora koji to sjajno rade, recimo Romain Gavras, ali Bormatov je mnogo bliži rediteljima srpskih reklama za mobilnu telefoniju.
Zaplet sa navijačima koji sumnjaju da ih enko odaje policiji, bi imao više smisla kada bi likovi imali jasnije profile i kada bi publici iole stalo do toga da se spasu i da se otkrije ko je izdajnik. Zaplet sa ljubavnim trouglom koji se rađa kada navijač-profesor istorije priprema devojku svog saborca za istipt (privatni časovi istorije su inače prilično bizaran detalj, ne znam da se iko spremao za ispit iz takvog predmeta sa privatnim učiteljem) imao bi težinu kada bi imao bilo kakvu ulogu u zapletu i kada bi ta izdaja na neki način uticala na navijačku grupu.
Sam dizajn filma je svež utooliko što se priča dešava u savremenoj Rusiji, i da Bormatov ne bira toliko vesternizovane lokacije, film je mogao barem na tom nivou biti zanimljiv. Međutim, jedina utakmica koju vidimo je Spartak - CSKA a ona se oduigrava na stadionu koji svaki drugi dan gledamo u Ligi šampiona i drugim evro(azijskim) kupovima, dakle ni tu nema tog ugođaja koju nose istočnoevropske lige a naročito ruska koja je mimo "velike četvorke" uglavnom mrak mrakova.
Teško mi je da utvrdim kome je Bormatov namenio ovaj film ali sa skorom od tri miliona dolara zarađenih na ruskim blagajnama, rekao bih da je naišao na dobar odziv u Rusiji i Ukrajini, dakle povezao se sa domaćom publikom.
Koliko vidim, ОКОЛОФУТБОЛА počeo je da stiče određeni kultni status i među navijačima kod nas.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment