Pogledao sam THE LEGEND OF HERCULES, povratak Renny Harlina na veliki ekran i za početak mogu reći dve stvari. Ovaj film nije ono što je Renny očekivao da će snimati u ovim godinama i posle one afirmacije koju je imao. Sigurno je sebe video kako režira Herculesa u nekoj formi koja je bliža skupom Ratnerovom filmu sa Rockom. Međutim, ovaj film je isto tako ono što je Renny snimao na početku, u vreme BORN AMERICAN, dakle ljuti exploitation koji zna da svaki dinar da se zaradi kada se polazi put Amerike.
Cifra od 70 miliona dolara budžeta je smešna. Renny je u ovom filmu radio sa bugarskim tranzicionim gubitnicima koji sigurno nisu imali prilike da rade sa tolikim novcem, verovatno kada saberu sve filmove na kojima su radili. Pošto je budžet podložan falsifikatu, naročito u promotivnoj kampanji, a zarada nije, rekao bih da je sa svojih dosadašnjih 40 miliona dolara zarade na globalnom box officeu ovaj film itekako povratio investiciju. Ne mogu da dam guessestimate koliko je ovaj film koštao, ali sam siguran da nije 70 miliona a ni 40 koliko je pisalo u nekim drugim izvorima.
U svakom slučaju, Renny je vraćen na početak, na jeftini exploitation snimljen van Amerike i osmipšljen da izgleda kao rip-off prave stvari. Međutim, uprkos tome što je on sam godinama radio tu "pravu stvar", nije izgubio žar da se snalazi u tome. THE LEGEND OF HERCULES je pošten B-film, sa B-pogledom na priču o Herkulesu i jasnom namerom da se ubaci u deo prihoda koji treba da ostvari film na istu temu sa Rockom, 300 i ceo taj talas post-GLADIATOR pepluma. U tom smislu, HERCULES je najmanje pretenciozan, najmanje sakuplja karakterne glumce da šmiraju sa engleskim akcentom, i u uprkos tome što se engleski akcenat koristi u ovom filmu kao lingua franca, najtonyhopkinskovskiju ulogu igra Scott Adkins, što je ludilo samo po sebi.
Drugi akcenat koji Renny stavlja je fizička priprema glumaca - Kellan Lutz je jak kao bik i Renny se dosta bavi snimanjem njegovog impresivnog i masivnog tela, do tačke kada LEGEND OF HERCULES počinje da deluje kao film koji bi mogao biti zanimiljiv homoseksualcima. Liam McIntyre i Scott Adkins takođe imaju mišićnu masu koja odgovara tim ulogama, i Renny pravi najbolje scene onda kada se insitira na telesnosti u borbi. Ima dosta efekata sličnih radovima Isaaca Florentine, u smislu usporavanja i ubrzavanja tuča, i meni lično to nije odgovaralo u ovom žanru. U svakom slučaju, scene su pregledne, prljave, testosteronske. TROY ipak ostaje nedosegnut standard u pogledu savremenih inscenacija borbe iz tog doba, ali ovaj film svakako mnogo više liči na bioskop od 300 i sličnih derivata.
U filmu se pojavljuje samo jedan "monstrum" i Renny nema nameru da konkuriše Rockovom filmu ili serijalu CLASH OF THE TITANS, i film u suštini ima dramaturgiju DTV borilačkog filma sa sve zarobljavanjem glavnog junaka i prisiljavanjem na borbe u oktagonu. U svemu tome, Renny se snašao, THE LEGEND OF HERCULES funkcioniše u bioskopu i šteta je što ovaj film nije ostvario rezultat kakav su napravili OLYMPUS HAS FALLEN ili EXPENDABLES.
Kellan Lutz ima potencijala za bioskopsku akcionu zvezdu u akcijašima starog kova. Pitanje je samo da li se one i dalje prave za bioskop.
* * 1/2 / * * * *
Cifra od 70 miliona dolara budžeta je smešna. Renny je u ovom filmu radio sa bugarskim tranzicionim gubitnicima koji sigurno nisu imali prilike da rade sa tolikim novcem, verovatno kada saberu sve filmove na kojima su radili. Pošto je budžet podložan falsifikatu, naročito u promotivnoj kampanji, a zarada nije, rekao bih da je sa svojih dosadašnjih 40 miliona dolara zarade na globalnom box officeu ovaj film itekako povratio investiciju. Ne mogu da dam guessestimate koliko je ovaj film koštao, ali sam siguran da nije 70 miliona a ni 40 koliko je pisalo u nekim drugim izvorima.
U svakom slučaju, Renny je vraćen na početak, na jeftini exploitation snimljen van Amerike i osmipšljen da izgleda kao rip-off prave stvari. Međutim, uprkos tome što je on sam godinama radio tu "pravu stvar", nije izgubio žar da se snalazi u tome. THE LEGEND OF HERCULES je pošten B-film, sa B-pogledom na priču o Herkulesu i jasnom namerom da se ubaci u deo prihoda koji treba da ostvari film na istu temu sa Rockom, 300 i ceo taj talas post-GLADIATOR pepluma. U tom smislu, HERCULES je najmanje pretenciozan, najmanje sakuplja karakterne glumce da šmiraju sa engleskim akcentom, i u uprkos tome što se engleski akcenat koristi u ovom filmu kao lingua franca, najtonyhopkinskovskiju ulogu igra Scott Adkins, što je ludilo samo po sebi.
Drugi akcenat koji Renny stavlja je fizička priprema glumaca - Kellan Lutz je jak kao bik i Renny se dosta bavi snimanjem njegovog impresivnog i masivnog tela, do tačke kada LEGEND OF HERCULES počinje da deluje kao film koji bi mogao biti zanimiljiv homoseksualcima. Liam McIntyre i Scott Adkins takođe imaju mišićnu masu koja odgovara tim ulogama, i Renny pravi najbolje scene onda kada se insitira na telesnosti u borbi. Ima dosta efekata sličnih radovima Isaaca Florentine, u smislu usporavanja i ubrzavanja tuča, i meni lično to nije odgovaralo u ovom žanru. U svakom slučaju, scene su pregledne, prljave, testosteronske. TROY ipak ostaje nedosegnut standard u pogledu savremenih inscenacija borbe iz tog doba, ali ovaj film svakako mnogo više liči na bioskop od 300 i sličnih derivata.
U filmu se pojavljuje samo jedan "monstrum" i Renny nema nameru da konkuriše Rockovom filmu ili serijalu CLASH OF THE TITANS, i film u suštini ima dramaturgiju DTV borilačkog filma sa sve zarobljavanjem glavnog junaka i prisiljavanjem na borbe u oktagonu. U svemu tome, Renny se snašao, THE LEGEND OF HERCULES funkcioniše u bioskopu i šteta je što ovaj film nije ostvario rezultat kakav su napravili OLYMPUS HAS FALLEN ili EXPENDABLES.
Kellan Lutz ima potencijala za bioskopsku akcionu zvezdu u akcijašima starog kova. Pitanje je samo da li se one i dalje prave za bioskop.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment