Pogledao sam Гагарин. Первый в космосе Pavela Parhomenka, rediteljski debi scenografa koji je nama najpoznatiji po saradnji sa Balabanovim. Otud, moram priznati pomalo iznenađuje odluka producenata da baš njemu daju režiju ovako zahtevnog filma. Naravno, brojni su scenografi koji su ušli u bavljenje režijom, to nije neobičan transfer, od Cedrica Gibbonsa do Dragoljuba Ivkova, međutim, retko su dobijali da rade filmove koji po svom kapacitetu prevazilaze ono čime su se bavili kao scenografi.
Parhomenko je bio scenograf i na ovom filmu koji nudi solidnu rekonstrukciju epohe, premda je sovjetski svemirski program po dizajnu daleko svedeniji od američkog na koji smo navikli u filmovima kao što su RIGHT STUFF i APOLLO 13 ili Hanksovoj seriji o putu na Mesec.
Nažalost, iako je vrlo dobrodošao ruski film i to sa savremenim senzibilitetom, da pokaže njihovu stranu putovanja u kosmos, GAGARIN ipak nije film koji bi mogao da parira Kaufmanu, Howardu i Hanksu. naprosto, uprkos solidnoj tehniočkoj egzekuciji, i rekonstrukciji epohe, GAGARIN je pre svega dramaturški i politički naivan.
U prikazu političkog pritiska na let u kosmos, Parhomenko tek uspeva da zagrebe problem, nema nikakvih detalja vezanih za avionsku nesreću u kojoj je Gagarin poginuo sedam godina kasnije, i naprosto, osim teškog detinjstva i rivalstva sa Germanom Titovim, film ne nudi previše interesantnih detalja o Gagarinovoj ličnosti.
Sama dramaturgija u kojoj se Gagarin tokom leta seća detalja iz života prilično je arhaična i dosta podseća na loše sovjetske filmove ali ne postiže retro-štimung.
GAGARIN u određenom smislu pokušava da ponovo izgradi kult ličnosti oko slavnog kosmonauta ali to ne uspeva da uradi na ubedljiv način. Jedan od razloga jeste i preskakanje njegovog kasnijeg angažmana kao maskote sovjetske moći širom sveta, odnosno nesreća u kojoj je stradao. Iako je logično da Gagarinov let bude okosnica filma jer to objektivno jeste najvažnija stvar u vezi sa njim, Parhomenko ne uspeva da nas ubedi kako je to njegov rediteljski izbor a ne prikrivanje druge strane cele priče.
Scene gagarinovog bračnog života su prilično ravne i beživotne, a detinjstvo i roditelji su kudikamo živopisniji. Ipak, bračni život zaživi u nekoliko scena susreta kosmonautskih žena koje su postale svojevrsni standard u ovoj vrsti filma.
Među tim scenama u kojima se grade karakteri izdvajaju se napeta scena za vreme okupacije sa vešanjem Gagarinovog brata i situacija kada se kosmonauti uplaše da je izvršen let u kosmos slušajući radio a onda se ispostavi da je reč o radio drami. U tim scenama, kao i u sceni sletanja, film najviše živne...
I uopšte jedna od karakteristika vanameričkog filma o uniformisanim ljudima a to je da nema trvenja između podređenih i nadređenih u kome su podređeni u pravu, ovde uzima svoj danak. Otud, u ovom filmu zapravo nema neke velike drame jer je Gagarinov put bio težak ali prilično logičan i kako ovaj film pokazuje meriotokratski. Čak ni Titov nema puno razloga da se buni - kolege su većinom izglasale da Gagarin bude prvi.
Inače, ta frustracija komonauta koji su u nečemu bili "drugi" je legendarna i naročito izraena u slučaju sletanja na Mesec.
Scene leta su prilično vešto urađene, naročito je uspela sekvenca povratka u atmosferu. Nažalost, uprkos tome što je izašao iste godine kada i GRAVITY sa "pravom" temom o odlasku u kosmos, GAGARIN nije ispunio njen puni potencijal. Šteta, bilo bi zanimljivo da u istoj sezoni imamo filmove o početku letova u kosmos i film o fazi kada su oni već dostigli dekadenciju.
* * / * * * *
Parhomenko je bio scenograf i na ovom filmu koji nudi solidnu rekonstrukciju epohe, premda je sovjetski svemirski program po dizajnu daleko svedeniji od američkog na koji smo navikli u filmovima kao što su RIGHT STUFF i APOLLO 13 ili Hanksovoj seriji o putu na Mesec.
Nažalost, iako je vrlo dobrodošao ruski film i to sa savremenim senzibilitetom, da pokaže njihovu stranu putovanja u kosmos, GAGARIN ipak nije film koji bi mogao da parira Kaufmanu, Howardu i Hanksu. naprosto, uprkos solidnoj tehniočkoj egzekuciji, i rekonstrukciji epohe, GAGARIN je pre svega dramaturški i politički naivan.
U prikazu političkog pritiska na let u kosmos, Parhomenko tek uspeva da zagrebe problem, nema nikakvih detalja vezanih za avionsku nesreću u kojoj je Gagarin poginuo sedam godina kasnije, i naprosto, osim teškog detinjstva i rivalstva sa Germanom Titovim, film ne nudi previše interesantnih detalja o Gagarinovoj ličnosti.
Sama dramaturgija u kojoj se Gagarin tokom leta seća detalja iz života prilično je arhaična i dosta podseća na loše sovjetske filmove ali ne postiže retro-štimung.
GAGARIN u određenom smislu pokušava da ponovo izgradi kult ličnosti oko slavnog kosmonauta ali to ne uspeva da uradi na ubedljiv način. Jedan od razloga jeste i preskakanje njegovog kasnijeg angažmana kao maskote sovjetske moći širom sveta, odnosno nesreća u kojoj je stradao. Iako je logično da Gagarinov let bude okosnica filma jer to objektivno jeste najvažnija stvar u vezi sa njim, Parhomenko ne uspeva da nas ubedi kako je to njegov rediteljski izbor a ne prikrivanje druge strane cele priče.
Scene gagarinovog bračnog života su prilično ravne i beživotne, a detinjstvo i roditelji su kudikamo živopisniji. Ipak, bračni život zaživi u nekoliko scena susreta kosmonautskih žena koje su postale svojevrsni standard u ovoj vrsti filma.
Među tim scenama u kojima se grade karakteri izdvajaju se napeta scena za vreme okupacije sa vešanjem Gagarinovog brata i situacija kada se kosmonauti uplaše da je izvršen let u kosmos slušajući radio a onda se ispostavi da je reč o radio drami. U tim scenama, kao i u sceni sletanja, film najviše živne...
I uopšte jedna od karakteristika vanameričkog filma o uniformisanim ljudima a to je da nema trvenja između podređenih i nadređenih u kome su podređeni u pravu, ovde uzima svoj danak. Otud, u ovom filmu zapravo nema neke velike drame jer je Gagarinov put bio težak ali prilično logičan i kako ovaj film pokazuje meriotokratski. Čak ni Titov nema puno razloga da se buni - kolege su većinom izglasale da Gagarin bude prvi.
Inače, ta frustracija komonauta koji su u nečemu bili "drugi" je legendarna i naročito izraena u slučaju sletanja na Mesec.
Scene leta su prilično vešto urađene, naročito je uspela sekvenca povratka u atmosferu. Nažalost, uprkos tome što je izašao iste godine kada i GRAVITY sa "pravom" temom o odlasku u kosmos, GAGARIN nije ispunio njen puni potencijal. Šteta, bilo bi zanimljivo da u istoj sezoni imamo filmove o početku letova u kosmos i film o fazi kada su oni već dostigli dekadenciju.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment