LJUBAV DOLAZI KASNIJE Hadži Aleksandra Đurovića je triptih labavo povezanih priča o tri tragične ljubavi koju je autor bazirao na svojim proznim pričama. U određenom smislu, Đurović kao alumnus BK nastavlja tu poetiku koja je već postulirana u ranijim filmovima studenata ovog fakulteta a to je bavljenje umetnošću sa velikim U, sa gotovo muzejskom odanošću svim onim prošlim formama koje su karakterisale značajne filmove sa velikim Z i F.
Đurovićev film ima vrlo ozbiljne pretenzije ali je po svom izrazu čak nepretenciozan, reklo bi se da donosi svojevrsnu nepodnošljivu lakoću pretenzije. Isto tako, vrlo je produkciono sveden, u pojedinim momentima oskudan ali to takođe ne deluje onoliko mučno koliko bi se očekivalo.
Naravno, u niskobudžetnom filmu se uvek postavlja pitanje koji su glumci uopšte mogli biti dostupni reditelju, ali definitivno jedan od problema ovog filma jeste antipatična glumačka podela koja je unela više pretenzije u izraz nego što je uneo sam reditelj.
Film je svakako mogao da prođe bez nekoliko težih omaža (pre svih Kubrickovom EYES WIDE SHUT) i pokušaja stilizacije, ali onda verovatno ne bi bio dugometražno delo.
I tu dolazimo do prvog pitanja. Đurović je, naime, očigledno uložio ogromne lične resurse i trud da izvuče ovaj film do forme dugometražnog dela. Da li je taj film bio vredan tog truda i da li je zreo da istrči pred javnost?
U suštini, svakako da je LJUBAV DOLAZI KASNIJE predstavnik donjeg doma naše kinematografije, ali među low budget i no budget ostvarenjima svakako nije u donjem domu. Naročito zbog izvesne lakoće sa kojom Đurović tretira mladalačka opšta mesta kojima se bavi. Ako uzmemo da je VIR vrhunac tog "ozvaničenja" estetike studntskog filma, LJUBAV DOLAZI KASNIJE se nalazi u "zlatnoj sredini".
Kada bi kod nas postojala osvešćena ideja o niskobudžetnom filmu kao formi koja ima svoje zakonitosti, premda je svakako bolje što je ovako, Đurović bi tu mogao naći svoje mesto.
LJUBAV DOLAZI KASNIJE nije film o kome se može reći puno pohvala, ali opšti osećaj koji ostavlja je da Đurović nije sasvim zalutao u režiju. Voleo bih da vidim neki njegov novi film.
* * / * * * *
Đurovićev film ima vrlo ozbiljne pretenzije ali je po svom izrazu čak nepretenciozan, reklo bi se da donosi svojevrsnu nepodnošljivu lakoću pretenzije. Isto tako, vrlo je produkciono sveden, u pojedinim momentima oskudan ali to takođe ne deluje onoliko mučno koliko bi se očekivalo.
Naravno, u niskobudžetnom filmu se uvek postavlja pitanje koji su glumci uopšte mogli biti dostupni reditelju, ali definitivno jedan od problema ovog filma jeste antipatična glumačka podela koja je unela više pretenzije u izraz nego što je uneo sam reditelj.
Film je svakako mogao da prođe bez nekoliko težih omaža (pre svih Kubrickovom EYES WIDE SHUT) i pokušaja stilizacije, ali onda verovatno ne bi bio dugometražno delo.
I tu dolazimo do prvog pitanja. Đurović je, naime, očigledno uložio ogromne lične resurse i trud da izvuče ovaj film do forme dugometražnog dela. Da li je taj film bio vredan tog truda i da li je zreo da istrči pred javnost?
U suštini, svakako da je LJUBAV DOLAZI KASNIJE predstavnik donjeg doma naše kinematografije, ali među low budget i no budget ostvarenjima svakako nije u donjem domu. Naročito zbog izvesne lakoće sa kojom Đurović tretira mladalačka opšta mesta kojima se bavi. Ako uzmemo da je VIR vrhunac tog "ozvaničenja" estetike studntskog filma, LJUBAV DOLAZI KASNIJE se nalazi u "zlatnoj sredini".
Kada bi kod nas postojala osvešćena ideja o niskobudžetnom filmu kao formi koja ima svoje zakonitosti, premda je svakako bolje što je ovako, Đurović bi tu mogao naći svoje mesto.
LJUBAV DOLAZI KASNIJE nije film o kome se može reći puno pohvala, ali opšti osećaj koji ostavlja je da Đurović nije sasvim zalutao u režiju. Voleo bih da vidim neki njegov novi film.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment