Pogledao sam SNOWPIERCER Bong Joon Hoa, film za koji se slobodno može reći da je najočekivaniji naslov prošle 2013. godine. Stigao je kasnije nego što smo želeli ali pre nego što mu se iko nadao, i srećom ne samo da je bio vredan čekanja već je u svakom pogledu pružio ono što se od Bonga očekivalo.
Za razliku od svojih južnokorejskih savremenika, Bong je napravio beskompromisni debi na engleskom jeziku u kome je uneo sve ono što su bile karakteristike njegovih južnokorejskih uspeha i sve to formulisao u jednoj globalno nametnutoj formi kojoj robuje i sam Holivud. Naime, Holivud je već sam počeo da zavisi od globalnog tržišta i formi koje ekskluzivno može da nameće, a to su spektakli sa elementima SFa ili fantasyja. Vremenom, Holivud je čak počeo da sve manje pravi filmovi koji bi se smatrali karakterističnim za njih, kako u žanrovskom tako i u tematskom smislu.
Bongov film je SF i može se slobodno reći spektakl, a globalne pretenzije pokazuje time što je snimljen na engleskom jer valjda anglosaksonski milje predstavlja svojevrsnu komunikacionu prečicu do svakog gledaoca na planeti. Paradoksalno, posle sukoba oko verzije filma koja će biti prikazana u SAD, Bong ponajmanje može da računa na to ključno tržište za engleski jezik.
No, isto tako mislim da je SNOWPIERCER koji bi mogao "raditi" jako dobro na neameričkim tržištima, što je uostalom i pokazao primer Francuske i to iz najmanje tri razloga. Prvi razlog je ta holivudska ekskluzivnost SF spektakla i utisak da je reč o američkom filmu, drugi razlog je politička poruka filma i stilska zahtevnost koja dobro uspeva van-SAD i treće je svojevrsna carpenterovska arhaiziranost određenih postavki koja nedostaje publici van-SAD i ona to stalno pokazuje podržavajući filmove ostarelih zvezda i jednostavne žanrovske radove.
U stilskom pogledu, Bong je snimio verovatno najuspešnije čitanje francuskog stripa, pa i stripa uopšte. Simboliku francuskog stripa, njegov sugestivni dizajn i atmosferu uspeo je da bolje privoli na film od mnogih reditelja koji su ga se dohvatali, od Bessona pa sve do Wachowskih koji su sa njim koketirali.
Jedan od razloga za to je i njegovo iskustvo u žanru horora koje mu je dalo slobodu da artikuliše često mučnu telesnost koju takvi filmovi moraju da imaju a najbolji primer je svakako proteinska tabla kojom se junaci u filmu hrane. Ova želatinozna ploča koju sisaju i grizu u sebi nosi uznemirujuću privlačnu i odbojnost kao i sve ostalo u ovom filmu.
Na nivou same priče i toga kako je film dramaturški i rediteljski postavljen, Bong nudi svojevrsnu mešavinu Kusturičnog PODZEMLJA i Carpenterovog ESCAPE FROM NEW YORK. Ovaj film se može definisati kao svojevrsni art-house akcijaš u kome su i jedan i drugi element visokooktanski i vrlo su prepleteni. Još od RUNNING SACRED Wayne Kramera nisam video, u osnovi akcioni film, sa ovakvom atmsoferom košmara, s tim što je korozivnost Bongovog sveta dignuta na još viši nivo.
Kada su Weinsteini poželeli da premontiraju film, pretpostavljao sam da su im neke scene vezane za razvoj karaktera delovale kao višak koji smeta funkcionisanju filma, međutim, ono što njih muči u filmu ne može se rešiti izbacivanjem viškova. Bong je svoj film ozbiljno "decentrirao" u samom pripovedanju jer nema toliko slojeva akcije, zanimljivih karaktera i napetih situacija koje mogu da prikriju činjenicu da je SNOWPIERCER jedna jasna politička alegorija.
U jednoj analizi scenarija, a strip je sa Bongom adaptirao Kelly Masterson, scenarista odličnog Lumetovog filma BEFORE THE DEVIL KNOWS YOU'RE DEAD, osnovna premisa recenzenta bila je to da ovde imamo posla sa nelogičnom postavkom. I da, zbilja, gledano iz vizure holivudskog mejnstrima, ono što je u samom korenu ove priče zbilja jeste na neki način nelogično - zašto bi se ljudi u toku apokaliptične zime ukrcali u voz koji se neprekidno kreće?
Međutim, Bong ubedljivo prodaje tu premisu time što je nameće na samom početku. Ali njena snaga nije u high conceptu već u tome što je voz i vizuelno i tehnički i istorijski simbol ideološko-ekonomskog zatvora u kome se čovečanstvo nalazi od momenta kada je železnica izmišljena i iz kog mora da se spase. Ili abrem da unutar njega interveniše. Dakle, Bong se ne stidi da nacrta kao Kusta kada se otcepi parče zemlje na kraju PODZEMLJA, ali isto tako Weinsteini od ovog filma nikada neće dobiti svoju besomučnu SF akciju koju su očekivali jer on uprkos obilju maestralnih akcionih scena to ipak nikada neće biti.
No, upravo koliko ovaj film može delovati uznemirujuće američkoj publici, toliko bi mogao delovati vrlo prihvatljivo evropskoj publici koja ima znatno relaksiraniji pogled na film, bez tako striktnih podela na zabavu i umetnost. U trenutku kada je Christopher Nolan postao standard za "thinking man's blockbuster" u okvirima holivudskog mejnstrima zbog svoje sposobnosti da publici stvori utisak kako su pametniji nego što jesu, Bong u više navrata i u više domena čini da se gledalac njegovog filma zamisli, i što je najvažnije na kraju jedini način da u potpunosti uživa jeste da prihvati ono što je ideja filma.
Ukoliko ne prihvati, neće u potpunosti uživati i to čini SNOWPIERCER filmom koji je u određenom smislu čak i konfliktan, uprkos svojoj naizgled internacionalnoj i komercijalnoj ambiciji.
Chris Evans nije Kurt Russell ali funkcioniše u sinergiji sa ostatkom podele i mislim da će se jednog dana izuzetno ponositi zbog svoje odluke da igra u SNOWPIERCERu, za sada svakako najznačajnijem ostvarenju u karijeri. Ipak, emocionalni centri filma su Bongovi zemljaci i mudro se odlučio da glavni teret filma u značajnim sporednim ulogama podnesu glumci čiji mu je senziblizitet blizak. Otud, iako su anglosaksonski glumci glavni, Bong određuje ritam preko južnokorejskih kolega.
Inscenacija, scenografija i uopšte svi tehnički aspekti filma su izvanredni i funkcionalni. Uprkos izrazitom steampunk opredeljenju unutar futurističkog konteksta, Bong uspeva da pokaže koliko razni detalji mogu da zanimljivo i sveže zaigraju u savremenom kontekstu, iako spolja deluje da je voz, još od Fordovog "gvozdenog konja" do danas najpotrošenije filmsko prevozno sredstvo.
Film blizanac SNOWPIERCERu u suštini je Blomkampov ELYSIUM, ponovo politički SF akcijaš koji se više obraća publici van Amerike nego Amerikancima. Razlika je međutim u tome što se Blomkamp formalno mnogo više držao onih holivudskih "globalizacijskih" ograničenja nego Bong, i to što Bong ipak ima iskustvo života u represivnom južnokorejskom režimu koje je mnogo pesimističnije od Blomkampovog (prilično malog) iskustva aparthejda.
SNOWPIERCER se istorijski pojavio u pravom trenutku. Ipak, njegov status će trajati mnogo duže od bilo koje krize koja ga je inspirisala.
* * * * / * * * *
Za razliku od svojih južnokorejskih savremenika, Bong je napravio beskompromisni debi na engleskom jeziku u kome je uneo sve ono što su bile karakteristike njegovih južnokorejskih uspeha i sve to formulisao u jednoj globalno nametnutoj formi kojoj robuje i sam Holivud. Naime, Holivud je već sam počeo da zavisi od globalnog tržišta i formi koje ekskluzivno može da nameće, a to su spektakli sa elementima SFa ili fantasyja. Vremenom, Holivud je čak počeo da sve manje pravi filmovi koji bi se smatrali karakterističnim za njih, kako u žanrovskom tako i u tematskom smislu.
Bongov film je SF i može se slobodno reći spektakl, a globalne pretenzije pokazuje time što je snimljen na engleskom jer valjda anglosaksonski milje predstavlja svojevrsnu komunikacionu prečicu do svakog gledaoca na planeti. Paradoksalno, posle sukoba oko verzije filma koja će biti prikazana u SAD, Bong ponajmanje može da računa na to ključno tržište za engleski jezik.
No, isto tako mislim da je SNOWPIERCER koji bi mogao "raditi" jako dobro na neameričkim tržištima, što je uostalom i pokazao primer Francuske i to iz najmanje tri razloga. Prvi razlog je ta holivudska ekskluzivnost SF spektakla i utisak da je reč o američkom filmu, drugi razlog je politička poruka filma i stilska zahtevnost koja dobro uspeva van-SAD i treće je svojevrsna carpenterovska arhaiziranost određenih postavki koja nedostaje publici van-SAD i ona to stalno pokazuje podržavajući filmove ostarelih zvezda i jednostavne žanrovske radove.
U stilskom pogledu, Bong je snimio verovatno najuspešnije čitanje francuskog stripa, pa i stripa uopšte. Simboliku francuskog stripa, njegov sugestivni dizajn i atmosferu uspeo je da bolje privoli na film od mnogih reditelja koji su ga se dohvatali, od Bessona pa sve do Wachowskih koji su sa njim koketirali.
Jedan od razloga za to je i njegovo iskustvo u žanru horora koje mu je dalo slobodu da artikuliše često mučnu telesnost koju takvi filmovi moraju da imaju a najbolji primer je svakako proteinska tabla kojom se junaci u filmu hrane. Ova želatinozna ploča koju sisaju i grizu u sebi nosi uznemirujuću privlačnu i odbojnost kao i sve ostalo u ovom filmu.
Na nivou same priče i toga kako je film dramaturški i rediteljski postavljen, Bong nudi svojevrsnu mešavinu Kusturičnog PODZEMLJA i Carpenterovog ESCAPE FROM NEW YORK. Ovaj film se može definisati kao svojevrsni art-house akcijaš u kome su i jedan i drugi element visokooktanski i vrlo su prepleteni. Još od RUNNING SACRED Wayne Kramera nisam video, u osnovi akcioni film, sa ovakvom atmsoferom košmara, s tim što je korozivnost Bongovog sveta dignuta na još viši nivo.
Kada su Weinsteini poželeli da premontiraju film, pretpostavljao sam da su im neke scene vezane za razvoj karaktera delovale kao višak koji smeta funkcionisanju filma, međutim, ono što njih muči u filmu ne može se rešiti izbacivanjem viškova. Bong je svoj film ozbiljno "decentrirao" u samom pripovedanju jer nema toliko slojeva akcije, zanimljivih karaktera i napetih situacija koje mogu da prikriju činjenicu da je SNOWPIERCER jedna jasna politička alegorija.
U jednoj analizi scenarija, a strip je sa Bongom adaptirao Kelly Masterson, scenarista odličnog Lumetovog filma BEFORE THE DEVIL KNOWS YOU'RE DEAD, osnovna premisa recenzenta bila je to da ovde imamo posla sa nelogičnom postavkom. I da, zbilja, gledano iz vizure holivudskog mejnstrima, ono što je u samom korenu ove priče zbilja jeste na neki način nelogično - zašto bi se ljudi u toku apokaliptične zime ukrcali u voz koji se neprekidno kreće?
Međutim, Bong ubedljivo prodaje tu premisu time što je nameće na samom početku. Ali njena snaga nije u high conceptu već u tome što je voz i vizuelno i tehnički i istorijski simbol ideološko-ekonomskog zatvora u kome se čovečanstvo nalazi od momenta kada je železnica izmišljena i iz kog mora da se spase. Ili abrem da unutar njega interveniše. Dakle, Bong se ne stidi da nacrta kao Kusta kada se otcepi parče zemlje na kraju PODZEMLJA, ali isto tako Weinsteini od ovog filma nikada neće dobiti svoju besomučnu SF akciju koju su očekivali jer on uprkos obilju maestralnih akcionih scena to ipak nikada neće biti.
No, upravo koliko ovaj film može delovati uznemirujuće američkoj publici, toliko bi mogao delovati vrlo prihvatljivo evropskoj publici koja ima znatno relaksiraniji pogled na film, bez tako striktnih podela na zabavu i umetnost. U trenutku kada je Christopher Nolan postao standard za "thinking man's blockbuster" u okvirima holivudskog mejnstrima zbog svoje sposobnosti da publici stvori utisak kako su pametniji nego što jesu, Bong u više navrata i u više domena čini da se gledalac njegovog filma zamisli, i što je najvažnije na kraju jedini način da u potpunosti uživa jeste da prihvati ono što je ideja filma.
Ukoliko ne prihvati, neće u potpunosti uživati i to čini SNOWPIERCER filmom koji je u određenom smislu čak i konfliktan, uprkos svojoj naizgled internacionalnoj i komercijalnoj ambiciji.
Chris Evans nije Kurt Russell ali funkcioniše u sinergiji sa ostatkom podele i mislim da će se jednog dana izuzetno ponositi zbog svoje odluke da igra u SNOWPIERCERu, za sada svakako najznačajnijem ostvarenju u karijeri. Ipak, emocionalni centri filma su Bongovi zemljaci i mudro se odlučio da glavni teret filma u značajnim sporednim ulogama podnesu glumci čiji mu je senziblizitet blizak. Otud, iako su anglosaksonski glumci glavni, Bong određuje ritam preko južnokorejskih kolega.
Inscenacija, scenografija i uopšte svi tehnički aspekti filma su izvanredni i funkcionalni. Uprkos izrazitom steampunk opredeljenju unutar futurističkog konteksta, Bong uspeva da pokaže koliko razni detalji mogu da zanimljivo i sveže zaigraju u savremenom kontekstu, iako spolja deluje da je voz, još od Fordovog "gvozdenog konja" do danas najpotrošenije filmsko prevozno sredstvo.
Film blizanac SNOWPIERCERu u suštini je Blomkampov ELYSIUM, ponovo politički SF akcijaš koji se više obraća publici van Amerike nego Amerikancima. Razlika je međutim u tome što se Blomkamp formalno mnogo više držao onih holivudskih "globalizacijskih" ograničenja nego Bong, i to što Bong ipak ima iskustvo života u represivnom južnokorejskom režimu koje je mnogo pesimističnije od Blomkampovog (prilično malog) iskustva aparthejda.
SNOWPIERCER se istorijski pojavio u pravom trenutku. Ipak, njegov status će trajati mnogo duže od bilo koje krize koja ga je inspirisala.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment