Pogledao sam LONE SURVIVOR novi film Petera Berga, ostvarenje koje sam čekao sa velikim nestrpljenjem i time sam na neki način zaokružio listu filmova koje sam mnogo očekivao ove sezone, izuzev naravno SNOWPIERCERa čija je sudbina krajnje neizvesna što se nas tiče. LONE SURVIVOR je Bergov pet project, i reč je o filmu čiji je nusproizvod bio BATTLESHIP. U želji da umili studio Universal i natera ih da rizikuju sa ovom istinitom pričom iz američćkog rata u Avganistanu, Berg im je priuštio jedan od najtežih promašaja u istoriji, ali je zato ipak snimio LONE SURVIVOR, sa nešto većim udelom nezavisnih finansijera nego što je bilo očekivano i pruižio im učesnika u trci za oskara.
Sa ovim filmom Berg ulazi na teritoriju koje se sam vrlo uspešno latio u filmu THE KINGDOM, međutim pošto je reč o istinitoj priči i naturaluističkom prikazu rata, neumitna su poređenja sa klasicima Kathryn Bigelow THE HURT LOCKER i ZERO DARK THIRTY. U tom pogledu se odmah na početku mora reći da LONE SURVIVOR po svom pripovedačkom postupku ili ideološkoj agendi nije toliko soficticiran. Dakle, reč je o vrlo mišićavom, energičbnom i neposrednom filmu koji se izrazito oslanja na sva moguća iluzionistička sredstva, elipse, i u punom smislu je movie, sa tom razlikom što je u prikazu rata ekstremno brutalan i pokazuje prilično visok stepen destrukcije ljudskog tela, kao da ne želi da podseti na njegovu ranjivost već na izdržljivost.
U to pogledu, koreni LONE SURVIVORa se zapravo pre imaju tražiti kod Ridleya Scotta u BLACK HAWK DOWNu, njegova poetika je slična, sa sličnim inovacijama u filmskom pogledu na rat, sličnim izbegavanjem da se sagledava šira slika sukoba, sličnim pokušajima da se manipuliše emocijom gledalaca. Moram priznati da me je u pogledu emocija više aktivirala Ridleyeva priča, ali je i sukob u Somaliji ipak bio drugačiji od događaja u Avganistanu.
Naime, Bergovi junaci su vrhunski profesionalci, vrhunski ratnici, požrtvovani drugovi, ali sve te pozitivne osobine njih kao ljudi i stručnjaka padaju u vodu pred korenima njihovog problema. Oni su u tuđoj zemlji, poslati na tajni zadatak kako bi izviđali i pomogli ubistvo talibanskog vođe, a kritičnu grešku puštanja pastira koji će ih odati Talibanima prave zbog toga špto se plaše da bi o eventualnom ubuistvu civila mogao izvestiti CNN. Dakle, čak ni tu nesumnjivo fatalnu odluku Berg ne bazira na nekakvom njihovom osećaju da ne treba ubijati nenaoružane ljude već na strahu od skandala i vojnog zatvora i to je verovatno najprovkativniji i najpolemičniji deo ovog filma.
Naravno, kada je u ZERO DARK THIRTY prikazano kako američki mučitelji na kraju dana ipak jako vode računa o tome da ih tortura ne omete u karijeri, tako i u LONE SURVIVORu, lični interes dovodi do humane ali i fatalne odluke. Međutim, dok je ZERO DARK THIRTY može braniti kao film koji je upravo ukazao na suštinsku neefikasnost mučenja i ispraznio ga od ideala kojima su se mogli pravdati počinioci, LONE SURVIVOR bi vrlo lako mogao da se interpretira kao kritika medija, kao zabrinjavajući pokazatelj da je američka vojna sila izgubila mogućnost da pravilno reaguje i zaštiti se ubijajući civile. Ne znam da li je to bila Bergova namera, ali ako imamo u vidu vrlo pitak i neposredan stil filma, delimično ometen njegovom ekstremnom brutalnošću, verujem da će upravo među jastrebovima naći svoje gledaoce i imati upravo takvo tumačenje.
Ako imamo u vidu da junaci ovog filma pored veština, uzajamne odanosti i vrlina iz civilnog života, nemaju baš čime da se etički pohvale, slutim da je pred gledaocima jedan od ključnih aduta to što su Amerikanci, tako da bi tamošnja publika na osnovu toga mogla i da ima neke snažnije, esencijalizovane simpatije za njih.
Uprkos tome što je LONE SURVIVOR u samoj svojoj suštini priča o borbi čoveka za opstanak, što je sudeći po GRAVITYju i ALL IS LOSTu značajna tema ove godine, i što je to vrlo čitljivo u samom izrazu filma, nikada nisam uspeo da se do kraja prepustim tom domenu priče i da prevaziđem političku dimenziju, no to je sigurno deo i mog ličnog opterećenja.
Kad je reč o istinitosti rekonstrukcije bitke, Berg je na negde na pola puta između preterivanja Luttrellovih biografa koji govore da su se SEALovi borili sa 80-200 Talibana, i novih teorija po kojima je ćelija Ahmada Šaha na tom prostoru imala 8-10 boraca. Ovde se radi o nekoj srednoj vrednosti. Isto tako Ahmad Šah kao "negativac" odnosno meta je prikazan starijim i opasnijim nego što je zaista bio. Samo finale sa spasavanjem Luttrella je takođe daleko od istine.
Berg je dakle uzeo dosta slobode u ovoj "istinitoj" priči i napravio je zanimljiv hibrid fatalističkog, gotovo rekvijemskog, filma-rekonstrukcije i nadražujućeg akcijaša. LONE SURVIVOR je u tom smislu istinit koliko i prosečan partizanski film snimljen po istinitim događajima.
Razlika između Berga i partizanskog filma je međutim suštinska jer on snima iz vizure okupatora a ne oslobodilaca.
THE KINGDOM je bio dinamičan, visoko estetizovan repertoarski film iz okupatorskog asortimana što je retka sorta u Holivudu u kome Rat protiv terora nije zaživeo kao punokrvna tema za bioskopski uspeh. LONE SURVIVOR produžava tim putem, apsorbujući usput intenzitet i naturalizam THE HURT LOCKERa i oslanjanje na istinitu priču ZERO DARK THIRTYja. Međutim, ciljna grupa za razliku od Kathryn Bigelow nisu sofisticiraniji gledaoci već najšira publika, otud i grublji rediteljski postupak u kome se Berg sjajno snalazi.
Štaviše, ako bismo ideologiju samog političkog sukoa ostavili po strani, Berg je trenutno jedan od najvibrantnijih prezentera blue collar Amerike koji istovremeno zarobljava njene dileme i uspeva da je fetišizuje. LONE SURVIVOR je u tom pogledu nepogrešiv. Scene života u bazi u nekoliko kratkih manevara sjajno pokazuju socijalni milje iz kog potiču članovi jedinica, a po njihovom razbarušenom izgledu pokazuje da su oni u međuvremenu iz vojnika prerasli u industrijske radnike.
Pored problematične ideologije, Berg mi je i u nekim estetskim procenama ostavio ambivalentan utisak. Međutim, isto tako, LONE SURVIVOR mi je probudio radoznalost upravo tim ambivalentnim utiskom i odavno mi se nije desilo da film tokom istog dana pogledam dva puta, proveravajući određena zapažanja. Ne znam da li je LONE SURVIVOR po definiciji "film za više gledanja" ali meni je svakako delovao kao još jedan Bergov pokušaj da na neki način redefiniše mejnstrim i u njemu testira neka sveža rešenja.
* * * / * * * *
Sa ovim filmom Berg ulazi na teritoriju koje se sam vrlo uspešno latio u filmu THE KINGDOM, međutim pošto je reč o istinitoj priči i naturaluističkom prikazu rata, neumitna su poređenja sa klasicima Kathryn Bigelow THE HURT LOCKER i ZERO DARK THIRTY. U tom pogledu se odmah na početku mora reći da LONE SURVIVOR po svom pripovedačkom postupku ili ideološkoj agendi nije toliko soficticiran. Dakle, reč je o vrlo mišićavom, energičbnom i neposrednom filmu koji se izrazito oslanja na sva moguća iluzionistička sredstva, elipse, i u punom smislu je movie, sa tom razlikom što je u prikazu rata ekstremno brutalan i pokazuje prilično visok stepen destrukcije ljudskog tela, kao da ne želi da podseti na njegovu ranjivost već na izdržljivost.
U to pogledu, koreni LONE SURVIVORa se zapravo pre imaju tražiti kod Ridleya Scotta u BLACK HAWK DOWNu, njegova poetika je slična, sa sličnim inovacijama u filmskom pogledu na rat, sličnim izbegavanjem da se sagledava šira slika sukoba, sličnim pokušajima da se manipuliše emocijom gledalaca. Moram priznati da me je u pogledu emocija više aktivirala Ridleyeva priča, ali je i sukob u Somaliji ipak bio drugačiji od događaja u Avganistanu.
Naime, Bergovi junaci su vrhunski profesionalci, vrhunski ratnici, požrtvovani drugovi, ali sve te pozitivne osobine njih kao ljudi i stručnjaka padaju u vodu pred korenima njihovog problema. Oni su u tuđoj zemlji, poslati na tajni zadatak kako bi izviđali i pomogli ubistvo talibanskog vođe, a kritičnu grešku puštanja pastira koji će ih odati Talibanima prave zbog toga špto se plaše da bi o eventualnom ubuistvu civila mogao izvestiti CNN. Dakle, čak ni tu nesumnjivo fatalnu odluku Berg ne bazira na nekakvom njihovom osećaju da ne treba ubijati nenaoružane ljude već na strahu od skandala i vojnog zatvora i to je verovatno najprovkativniji i najpolemičniji deo ovog filma.
Naravno, kada je u ZERO DARK THIRTY prikazano kako američki mučitelji na kraju dana ipak jako vode računa o tome da ih tortura ne omete u karijeri, tako i u LONE SURVIVORu, lični interes dovodi do humane ali i fatalne odluke. Međutim, dok je ZERO DARK THIRTY može braniti kao film koji je upravo ukazao na suštinsku neefikasnost mučenja i ispraznio ga od ideala kojima su se mogli pravdati počinioci, LONE SURVIVOR bi vrlo lako mogao da se interpretira kao kritika medija, kao zabrinjavajući pokazatelj da je američka vojna sila izgubila mogućnost da pravilno reaguje i zaštiti se ubijajući civile. Ne znam da li je to bila Bergova namera, ali ako imamo u vidu vrlo pitak i neposredan stil filma, delimično ometen njegovom ekstremnom brutalnošću, verujem da će upravo među jastrebovima naći svoje gledaoce i imati upravo takvo tumačenje.
Ako imamo u vidu da junaci ovog filma pored veština, uzajamne odanosti i vrlina iz civilnog života, nemaju baš čime da se etički pohvale, slutim da je pred gledaocima jedan od ključnih aduta to što su Amerikanci, tako da bi tamošnja publika na osnovu toga mogla i da ima neke snažnije, esencijalizovane simpatije za njih.
Uprkos tome što je LONE SURVIVOR u samoj svojoj suštini priča o borbi čoveka za opstanak, što je sudeći po GRAVITYju i ALL IS LOSTu značajna tema ove godine, i što je to vrlo čitljivo u samom izrazu filma, nikada nisam uspeo da se do kraja prepustim tom domenu priče i da prevaziđem političku dimenziju, no to je sigurno deo i mog ličnog opterećenja.
Kad je reč o istinitosti rekonstrukcije bitke, Berg je na negde na pola puta između preterivanja Luttrellovih biografa koji govore da su se SEALovi borili sa 80-200 Talibana, i novih teorija po kojima je ćelija Ahmada Šaha na tom prostoru imala 8-10 boraca. Ovde se radi o nekoj srednoj vrednosti. Isto tako Ahmad Šah kao "negativac" odnosno meta je prikazan starijim i opasnijim nego što je zaista bio. Samo finale sa spasavanjem Luttrella je takođe daleko od istine.
Berg je dakle uzeo dosta slobode u ovoj "istinitoj" priči i napravio je zanimljiv hibrid fatalističkog, gotovo rekvijemskog, filma-rekonstrukcije i nadražujućeg akcijaša. LONE SURVIVOR je u tom smislu istinit koliko i prosečan partizanski film snimljen po istinitim događajima.
Razlika između Berga i partizanskog filma je međutim suštinska jer on snima iz vizure okupatora a ne oslobodilaca.
THE KINGDOM je bio dinamičan, visoko estetizovan repertoarski film iz okupatorskog asortimana što je retka sorta u Holivudu u kome Rat protiv terora nije zaživeo kao punokrvna tema za bioskopski uspeh. LONE SURVIVOR produžava tim putem, apsorbujući usput intenzitet i naturalizam THE HURT LOCKERa i oslanjanje na istinitu priču ZERO DARK THIRTYja. Međutim, ciljna grupa za razliku od Kathryn Bigelow nisu sofisticiraniji gledaoci već najšira publika, otud i grublji rediteljski postupak u kome se Berg sjajno snalazi.
Štaviše, ako bismo ideologiju samog političkog sukoa ostavili po strani, Berg je trenutno jedan od najvibrantnijih prezentera blue collar Amerike koji istovremeno zarobljava njene dileme i uspeva da je fetišizuje. LONE SURVIVOR je u tom pogledu nepogrešiv. Scene života u bazi u nekoliko kratkih manevara sjajno pokazuju socijalni milje iz kog potiču članovi jedinica, a po njihovom razbarušenom izgledu pokazuje da su oni u međuvremenu iz vojnika prerasli u industrijske radnike.
Pored problematične ideologije, Berg mi je i u nekim estetskim procenama ostavio ambivalentan utisak. Međutim, isto tako, LONE SURVIVOR mi je probudio radoznalost upravo tim ambivalentnim utiskom i odavno mi se nije desilo da film tokom istog dana pogledam dva puta, proveravajući određena zapažanja. Ne znam da li je LONE SURVIVOR po definiciji "film za više gledanja" ali meni je svakako delovao kao još jedan Bergov pokušaj da na neki način redefiniše mejnstrim i u njemu testira neka sveža rešenja.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment