Pogledao sam JACKASS PRESENTS BAD GRANDPA Jeffa Tremainea, novo izdanje ove uspešne franšize za koju nikada nisam uspeo da se vežem zbog bizarnog spoja elitizma i populističke bizarnosti. Ipak, čini mi se da je BAD GRANDPA za sada najzreliji film u franšizi upravo zato što je jasno profilisao svoje namere a one su bez ikakve sumnje narativne. Naravno sredstva kojima postižu cilj i dalje u sebi nose elemente skrivene kamere i freakshowa, ali ovde se definitivno prepoznaju karakteri, celina i emocija.
Bad Grandpa je kreacija Johnny Knoxvillea koji je sa Spike Jonzeom i rediteljem Tremaineom zajedno pisao scenario. Knoxville je izvanredno talentovan komičar, u ovom filmu pokazuje ne samo dar za fizičku komediju već i vrlo istančan osećaj za improvizaciju, ne samo u glumačkom već i u scenarističkom pogledu.
Međutim, najveći podvig i najmudriji potez ovog filma jeste kako je postavljena hemija između Bad Grandpe i unuka-vragolana. Naime, dok je Bad Grandpa groteskna karikatura napaljenog starca, komika ne proističe iz unuka koji ga imitira i izgovara ili izvodi opscenosti već upravo iz nevinog i detinjastog ponašanja kojim stvara osećaj neprijatnosti među odraslima. Upravo takvi detalji u kojima neka uobičajena, normalna reakcija stvara nelagodu čine ovaj film značajnim, a groteskno preterivanje, samopovređivanje i sve ostalo čine kičmu ostatka ugođaja.
BAD GRANDPA definitivno nije novi BAD SANTA ali zahvaljujući autentičnom izrazu na kome je baziran i uspelom humoru, takođe zauzima značajno mesto među savremenim američkim komedijama. Uprkos tome što je Sascha Baron Cohen verovatno ovu vrstu pristupa doveo do vrhunca u BORATu, BAD GRANDPA apsolutno može da se poredi sa njim, doduše kao nepretenciozni primer sličnog postupka. Dok je BORAT nesumnjivo značajniji po svemu onome što je izgovorio o globalnim odnosima, kulturrasizmu itd. BAD GRANDPA ipak deluje autentičnije u pogledu dokumentarnosti, čak i koherentnije na nivou narativa.
* * * 1/2 / * * * *
Bad Grandpa je kreacija Johnny Knoxvillea koji je sa Spike Jonzeom i rediteljem Tremaineom zajedno pisao scenario. Knoxville je izvanredno talentovan komičar, u ovom filmu pokazuje ne samo dar za fizičku komediju već i vrlo istančan osećaj za improvizaciju, ne samo u glumačkom već i u scenarističkom pogledu.
Međutim, najveći podvig i najmudriji potez ovog filma jeste kako je postavljena hemija između Bad Grandpe i unuka-vragolana. Naime, dok je Bad Grandpa groteskna karikatura napaljenog starca, komika ne proističe iz unuka koji ga imitira i izgovara ili izvodi opscenosti već upravo iz nevinog i detinjastog ponašanja kojim stvara osećaj neprijatnosti među odraslima. Upravo takvi detalji u kojima neka uobičajena, normalna reakcija stvara nelagodu čine ovaj film značajnim, a groteskno preterivanje, samopovređivanje i sve ostalo čine kičmu ostatka ugođaja.
BAD GRANDPA definitivno nije novi BAD SANTA ali zahvaljujući autentičnom izrazu na kome je baziran i uspelom humoru, takođe zauzima značajno mesto među savremenim američkim komedijama. Uprkos tome što je Sascha Baron Cohen verovatno ovu vrstu pristupa doveo do vrhunca u BORATu, BAD GRANDPA apsolutno može da se poredi sa njim, doduše kao nepretenciozni primer sličnog postupka. Dok je BORAT nesumnjivo značajniji po svemu onome što je izgovorio o globalnim odnosima, kulturrasizmu itd. BAD GRANDPA ipak deluje autentičnije u pogledu dokumentarnosti, čak i koherentnije na nivou narativa.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment