Pogledao sam HER Spike Jonzea, film koji u principu ne spada u red onih kakvi mi inače prijaju, niti mislim da je reč o filmu kome ću se često vraćati. Ipak, smatram da je to do sada Jonzeov najzreliji film, i da je konačno postigao ono za čim je čeznuo a to je da snimi "važan, veliki, prevratnički" film. Ne verujem da će HER sam po sebi proizvesti nekakav talas sličnih naslova ali mislim da će se izdvojiti kao vrlo bitan klasik savremenog američkog filma.
S jedne strane, Jonze je snimio svoj formalno najradikalniji film do sada. Joaquin Phoenix igra junaka koji se zaljubljuje u svoj Operativni sistem i film ima snažnu literarnu dimenziju, ostavlja utisak svojevrsnog filma-romana u kome se ne prikazuje baš tok svesti, ali su dijalozi, u skladu sa samom prirodom odnosa o kome film govori osnovno pripovedačko sredstvo, a događaji koji se nižu zalaze mnogo više u domen junakove intime nego nekakve konvencionalne priče.
S druge strane, u pogledu samog odnosa prema junacima i osećanjima publike, Jonze je snimio svoj najkonvencionalniji film. HER uprkos svojoj društvenoj kritici, blagoj SF premisi i opservacijama o stanju savremenog čoveka koje je je već dosegnuto (iako je tehnika kojom njegovi junaci raspolažu za jedan mali korak ispred postojeće) zapravo jedna izuzetno ubedljiva, u sentimentalnom pogledu gotovo konvencionalna ljubavna priča. Zanimljivo je da u proteklih godinu dana, SF premise zapravo stoje u korenu izuzetnih ljubavnih filmova kao što su ABOUT TIME i HER, i da je ovaj oblik fantastike našao oslonac u sinergiji sa žanrom koji mu do sada nije bio svojstven.
Sasvim sigurno, HER ne može biti ona vrsta mejnstrim ljubavnog filma koji se obraća svim generacijama iz prostog razloga što značajan deo publike impak može smatrati odnos između junaka i Operativnog sistema prebizarnim da bi se emocionalno investirao. Ali, to je generacijska stvar koja će za koju deceniju biti izmenjena tako da HER zapravo masovniju recepciju može očekivati tek u budućnosti.
Jonze u saradnji sa holandskim DPjem Hoyte Van Hoytemom nudi visokoesetetizovan film i uz pomoć vrlo malo sredstava kreira vrlo zanimljiv svet bliske budućnosti. Lično, radije bih gledao film sa bilo kim drugim umesto Joaquina Phoenixa, ali ne može mu se osporiti da je vrlo požrtvovano i dobro uradio svoj posao, kao i ostatak ekipe. Naravno, u svakom smislu najizazovnija je uloga Scarlett Johansson koja je odmenila Samanthu Morton. Posle gledanja filma, deluje ipak groteskno ideja da njen vokalni nastup bude nominovan za "oskara", ali to je svakako razmišljanje koje će otvoriti polemiku o tome koliko i kako treba vrednovati vocal acting.
HER je film kakav se retko sreće, pre svega zato što dela ovako velike ambicije i kreativnog zamaha retko uspevaju da budu ubedljiva na svim nivoima, dakle i ideološki i emotivno.
* * * * / * * * *
S jedne strane, Jonze je snimio svoj formalno najradikalniji film do sada. Joaquin Phoenix igra junaka koji se zaljubljuje u svoj Operativni sistem i film ima snažnu literarnu dimenziju, ostavlja utisak svojevrsnog filma-romana u kome se ne prikazuje baš tok svesti, ali su dijalozi, u skladu sa samom prirodom odnosa o kome film govori osnovno pripovedačko sredstvo, a događaji koji se nižu zalaze mnogo više u domen junakove intime nego nekakve konvencionalne priče.
S druge strane, u pogledu samog odnosa prema junacima i osećanjima publike, Jonze je snimio svoj najkonvencionalniji film. HER uprkos svojoj društvenoj kritici, blagoj SF premisi i opservacijama o stanju savremenog čoveka koje je je već dosegnuto (iako je tehnika kojom njegovi junaci raspolažu za jedan mali korak ispred postojeće) zapravo jedna izuzetno ubedljiva, u sentimentalnom pogledu gotovo konvencionalna ljubavna priča. Zanimljivo je da u proteklih godinu dana, SF premise zapravo stoje u korenu izuzetnih ljubavnih filmova kao što su ABOUT TIME i HER, i da je ovaj oblik fantastike našao oslonac u sinergiji sa žanrom koji mu do sada nije bio svojstven.
Sasvim sigurno, HER ne može biti ona vrsta mejnstrim ljubavnog filma koji se obraća svim generacijama iz prostog razloga što značajan deo publike impak može smatrati odnos između junaka i Operativnog sistema prebizarnim da bi se emocionalno investirao. Ali, to je generacijska stvar koja će za koju deceniju biti izmenjena tako da HER zapravo masovniju recepciju može očekivati tek u budućnosti.
Jonze u saradnji sa holandskim DPjem Hoyte Van Hoytemom nudi visokoesetetizovan film i uz pomoć vrlo malo sredstava kreira vrlo zanimljiv svet bliske budućnosti. Lično, radije bih gledao film sa bilo kim drugim umesto Joaquina Phoenixa, ali ne može mu se osporiti da je vrlo požrtvovano i dobro uradio svoj posao, kao i ostatak ekipe. Naravno, u svakom smislu najizazovnija je uloga Scarlett Johansson koja je odmenila Samanthu Morton. Posle gledanja filma, deluje ipak groteskno ideja da njen vokalni nastup bude nominovan za "oskara", ali to je svakako razmišljanje koje će otvoriti polemiku o tome koliko i kako treba vrednovati vocal acting.
HER je film kakav se retko sreće, pre svega zato što dela ovako velike ambicije i kreativnog zamaha retko uspevaju da budu ubedljiva na svim nivoima, dakle i ideološki i emotivno.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment