Pogledao sam THE SECRET LIFE OF WALTER MITTY Bena Stillera, adaptaciju priče Jamesa Thurbera koja je već decenijama pokušavala da izbori svoju novu ekranizaciju. Stillerov film na kraju imponuje svojom ambicijom i željom da bude nešto više od kaprijanske komedije. Nažalost, taj žar i izuzetnu rediteljsku artikulaciju nije ispratila scenaristička konepcija. Conradova adaptacija Thrubera je vrlo konfuznma u idejom pogledu.
Naime, s jedne strane film se pretvori u svojevrsnu newagey elegiju sa srećnim krajem i to je gnjecavo ali manje problematično. Mnogo je veća nevolja sa samim razvojem glavnog junaka. Walter Mitty je naime mlakonja zarobljen u životu običnog službenika koji bi želeo da bude zapaženiji i stekne dostojanstvo koje je rezervisano za hrabrije, nametljivije i pustolovnije ljude. U Conradovoj adaptaciji, Mitty upravo i potaje pustolov čime zapravo uspeva da se emancipuje kroz reafirmaciju one "nepovoljne" društvene slike koja ga je mučila.
Dakle, Mitty ne pronalazi rešenje u tome što ispoljava sebe već u tome što lomi svoje inhibicije i postaje pustolov. Mitty kao žrtva je mnogo zanimljivija i inteligentnija pojava od Mittyja kao heroja, i uprkos tome što film pokušava da pokaže kako je rešenje postojalo u njemu samom i rešenje problema i svoju maštovitost mahom bazira na atrakcijama. Otud i Mittyjeva sanjarenja više odlaze u pravcu akcionog filma nego u pravcu njegovog boljeg i hrabrijeg reagovanja na izazove koje pred njega postavljaju druge životne okolnosti. Ako tome dodamo da Mittyjevo sanjarenje prestaje onda kada on postane istinski avanturista, iako bi u svakom pogledu zanimljivije da su se ona nastavila ali da im se promenio predznak, dobijamo film koji je u pojedinim aspektima načeo sve svoje potencijale ali je retko koji razvio do kraja.
Ben Stiller se, kao i inače, dobro snalazi kao reditelj, nudeći niz maštovitih rešenja u pogledu inscenacije i vizuelnog koncepta. Nažalost, gubi kontrolu nad materijalom u pogledu formiranja pripovedačke celine.
* * 1/2 / * * * *
Naime, s jedne strane film se pretvori u svojevrsnu newagey elegiju sa srećnim krajem i to je gnjecavo ali manje problematično. Mnogo je veća nevolja sa samim razvojem glavnog junaka. Walter Mitty je naime mlakonja zarobljen u životu običnog službenika koji bi želeo da bude zapaženiji i stekne dostojanstvo koje je rezervisano za hrabrije, nametljivije i pustolovnije ljude. U Conradovoj adaptaciji, Mitty upravo i potaje pustolov čime zapravo uspeva da se emancipuje kroz reafirmaciju one "nepovoljne" društvene slike koja ga je mučila.
Dakle, Mitty ne pronalazi rešenje u tome što ispoljava sebe već u tome što lomi svoje inhibicije i postaje pustolov. Mitty kao žrtva je mnogo zanimljivija i inteligentnija pojava od Mittyja kao heroja, i uprkos tome što film pokušava da pokaže kako je rešenje postojalo u njemu samom i rešenje problema i svoju maštovitost mahom bazira na atrakcijama. Otud i Mittyjeva sanjarenja više odlaze u pravcu akcionog filma nego u pravcu njegovog boljeg i hrabrijeg reagovanja na izazove koje pred njega postavljaju druge životne okolnosti. Ako tome dodamo da Mittyjevo sanjarenje prestaje onda kada on postane istinski avanturista, iako bi u svakom pogledu zanimljivije da su se ona nastavila ali da im se promenio predznak, dobijamo film koji je u pojedinim aspektima načeo sve svoje potencijale ali je retko koji razvio do kraja.
Ben Stiller se, kao i inače, dobro snalazi kao reditelj, nudeći niz maštovitih rešenja u pogledu inscenacije i vizuelnog koncepta. Nažalost, gubi kontrolu nad materijalom u pogledu formiranja pripovedačke celine.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment